Многе грађане Србије, дубоко је потресао случај нестале Американке Ане Волш, иначе рођене Београђанке. Интелигентна, вредна, љубазна и лојална, како је описују пријатељи и колеге, мајка троје деце имала је несрећу да у свом животном партнеру не препозна социопату – навело је тужилаштво у Бостону.
Професор др Владимир Дилигенски каже да је важно да, када у некоме препознамо поремећај личности – не рагујемо, већ да се једноставно склонимо. Сматра могућим да је у случају Волш у питању био мешовити, тешко препознатљив поремећај, уз опаску да су „жене неретко спремне доста да трпе“.
Ана је са најбољим успехом завршила Пету београдску гимназију, потом са највишим оценама француски језик и књижевност на Филолошком факултету у Београду, и на најгори начин је, по свој прилици, завршила свој „амерички сан“. Брајан Волш се њеним пријатељима и породици представио као пристојан, пожртвован и пожељан партнер и отац, у последње три недеље испливало је мноштво доказа који су га приказали у потпуно другом светлу, вешто прикривеном. Његов психијатар доктор Титман, је на суду рекао да је он дијагностиковани социопата, и да је нажалост исход био очекиван.
Да је свако од нас у животу имао сусрет са социопатом, потврђује психијатар професор доктор Владимир Дилигенски.
„Кажу да их је процентуално негде око један посто, међутим ја лично мислим да их има ипак мало више, чак и до десет посто има те психопатске црте“, рекао је др Дилигенски, и објаснио да постоје различити степени психопатије, од врло изражених, преко средњег степена, па до нижег. Такође наводи да гранични случај садржи елементе психопатског понашања, повремено психотично, а повремено нормално понашање.
„Тешко их је препознати, поготову на самом почетку неке везе, и да неко одмах каже – да то је то. За социопате је карактеристично да се они заиста одмах препознају јер су без контроле импулса и праве незгодне потезе и најчешће – брзо и често завршавају у затвору“, каже професор Дилигенски.
Наглашава да социопате, за разлику од психопата имају мало емоција.
„Психопате су у манипулацијама, имају јако добру манипулативну игру, они који су му од користи, са њима се друже, покушавају да извуку максимум, а када им не треба, без емоција их одбацују и врло су успешни и уколико су интелигентни, а најчешће јесу, они се јако дуго одржавају без препознавања. Међутим, међу серијским убицама на пример, највећи број је психопата“, испричао је професор.
Посебан поремећај личности је нарцистички и одликују га нека правила.
„Кад дођу у критичну ситуацију, покушавају да то на неки начин прикрију или, још горе, да не подносе неку провокацију, аутоматски улазе у депресију и могућ је суицид“, каже професор Дилигенски.
Социопате се лако препознају, не могу да се контролишу и, како наглашава професор – пуни су их затвори.
„Имају неке емоције, направе неке везе ако је то, овај Волш то умео, међутим, те везе су врло шљампаве, никакве и препознатљиве. Да ли је ова жена знала или препознала, то ми можемо заиста да нагађамо. Можда и није. Можда је ово била нека мешовита, психопатско-социопатска личност па је онда било тешко препознатљиво“, истакао је.
Лоше прогнозе излечења
Професор Дилигенски наводи и да постоји велики број мешовитих поремећаја личности и укрштених дијагноза, што отежава њихово препознавање али и покушаје лечења.
„Наши стари професори су тврдили да најбољи лек јесте затвор за социопате, најбоље резултате даје, али је то заиста нека херојска терапија где ви треба много да уложите да се нешто промени, а друго – код психопате ви не можете да поправите емоције којих нема. Апсолутно им је свеједно да ли ће некоме да нанесу зло и немају осећај кривице“, објаснио је гост Јутарњег програма.
„Тешко је рећи да постоји неки помак у терапијском смислу. Да се то нешто много боље лечи, заиста су то херојски случајеви. Лекови се користе, имамо лекове који су бољи и препоручују се за поремећаје личности али већина лекова не делује. Неки од антидепресива су препоручени“, каже проф. др Дилигенски.
Додаје да су промене у приступу лечења константне, јер људи увиђају да није „све тако чисто“ у класификацији поремећаја и дијагнози.
Бирају себи сличне
Социопате бирају одређени тип људи и то су људи који су им слични. Друже се међусобно и ту налазе себе, а поузданост у вези са њима је врло танка.
„Шефови банди су социопате, који манипулишу, раде све што им падне на памет, наређују разноразне ствари, док психопате повремено извшавају то, јер су интелигентнији, спретнији и дуго не буду приведени правди. Из тих разлога ви серијске убице не можете тако лако да ухватите“, објаснио је.
Говорећи о партнерским односима код социопата, попут Брајана Волша који је такву дијагнозу имао, др Дилигенски истиче да су „жене у стању много да трпе“.
„Ви кад видите такве бракове, види се манипулација. Социопате су малтретиране особе у раном детињству, врло често су преживљавали батине, имали неадекватне родитеље… То се на неки начин може лакше видети, тако да је вероватно и Ана Волш могла да претпостави да ту нешто није у реду, међутим жене из разлога брака и деце поготову, трпе све и свашта и свакојаке тортуре“, истиче професор.
Ана Волш је својевремено, у жељи да помогне супругу приликом суђења због продаје фалсификованих слика изјавила суду да је „он у својој породици научио да лаже и да се скрива“, што нас упућује на питање о томе да ли се социопата рађа или постаје.
„Данас све више људи сматра да генетика није примарна и говори се о епигенетици. Направљени су експерименти да породице, где су и отац и мајка психопате, ако се њихово дете усвоји у неку високоинтелектуалну породицу, дете не показује никакве знаке психопатије. Значи ту говоримо о окружењу које формира такву личност, значи потребно је окружење тих сличних у раном детињству, да се друже, и настаје социопатска дружина, на крају крајева ту су и неке врсте банди које се организују баш из тих структура“, каже др Дилигенски, и додаје да и на високим положајима има интелигентних социопата који се баве манипулацијама.
У ситуацији када неко покуша да напусти социопату, дешавају се претње, туче и уопште, у питању је промптно реаговање.
Нереаговање и избегавање
Када је реч о томе – како се понашати када се нађемо у друштву социопате, професор Дилигенски каже да ће њега одбити наше нереаговање, после чега ваља – склонити се.
Код психопате је теже извести избегавање, посебно ако су у питању на пример колеге на послу, који имају социопатску структуру личности. Професор Дилигенски с тим у вези каже да их „има доста“ и да су неретки откази због проблема који могу да настану.
С друге стране, социопате могу остварити емотивну везу. Однос социопате према деци је, наводи професор, танак или никакав, обично сличан оном какав је био однос социопате са родитељима. Емотивне везе им се углавном на крају – распадну.
„Они обично нуде све и свашта, обећавају, разним поклонима, воде вас на скупа путовања, вама то импонује и онда када откријете да иза тога стоји све и свашта, па је најпаметније што пре се повући“, каже професор.
