Великом броју људи није јасна разлика између психијатра, психолога и психотерапеута. Стога не чуди што у ситуацији, кад се јаве одређене менталне сметње, влада конфузија и особа не зна од кога да затражи помоћ.
Многи лажни психотерапеути, који без универзитетског образовања себе представљају стручњацима или популарно лајфкоучима, са завршеним курсом из психологије, могу бити погубни за поједине пацијенте, јер погрешан савет често води у нежељеном правцу, а неретко се не либе и да дају терапију, преноси РТС.
„Већина људи дође код неког лајфкоуча или психотерапеута не знајући о чему се ради и често ти људи не умеју да дођу до краја и дијагностике“, наглашава проф. др Владимир Дилигенски.
Психијатар је лекар. Завршио је медицински факултет и завршио је специјализацију из психијатрије. То су људи који су обучени да брзо препознају врло озбиљна обољења и знају којим терапијским средствима располажу и могу одмах да крену да лече такве пацијенте.
„Нажалост, дешава се да људи који се баве психотерапијом не успеју да препознају нека врло озбиљна обољења, на пример депресију. Мисле да је то нека обична, мала депресија и крену са психотерапијом, а то иде све горе и горе. Опасност суицида је велика, тако да је незнање и један јавашлук врло опасна ствар за пацијенте“, додаје професор.
Још увек постоји стигматизација везана за одлазак код психијатра
Код нас, као и свуда у свету, постоји стигматизација људи да одлазак код психијатра значи да им нешто много фали, а ићи код психолога је нешто блажег облика и није тако опасно. Проблем је и у томе што психијатара нема довољно. Само у Сједињеним Америчким Државама недостаје 22.000 психијатара.
Психијатри углавном препоручују когнитивно бихевиоралну терапију за лечење страхова и опсесивно-компулзивне неурозе.
Аналитичка терапија, такође има своје место, као и трансакциона анализа. Постоји и такозвана ЕДМР метода, специфична терапија за лечење посттрауматског стресног синдрома.
Закон о психотерапији прописује да психотерапеути морају да истакну јасно уз своје име, своје базично образовање и психотерапијски правац којим се баве.
Важно је не губити време
Професор саветује да уколико смо се обратили психологу или психотерапеуту и после две, три сеансе не осећамо да је дошло до било каквог напретка или да се још лошије осећате, најбоље је обратити се психијатру.
„Људи дођу доста касно. Када су изгубили силно време или добили терапију која није адекватна. Не може се све лечити само психотерапијом. Наравно, сви ми радимо психотерапију. Ви кад дате лек и то је психотерапија. Психотерапија је нешто што је неизбежно за сваког терапеута. Ево, имам скорије примере људи који иду у манастире да се лече молитвом, а имају озбиљне психотичне поремећаје. То је апсолутно губитак времена, и на крају ипак морају да дођу до психијатра да би добили адекватну терапију“, истиче др Дилигенски.
Код психијатра сте пацијент, код психолога и психотерапеута клијент. Лекове има право да препоручи само психијатар. Поред тога, психотерапеути не могу да лече психозе, али психолози су врло корисни из више аспеката, првенствено што раде дијагностику, јер на основу тестовног материјала који они раде психијатри добијају врло прецизну дијагнозу, истиче он.
„Психолози раде и психотерапију, међутим, тамо где је потребна медикаментозна терапија они не би требало да се у то мешају и заиста могу да направе неку грешку“, сматра професор.
„Психотерапијом могу да се баве сви који заврше обуку и који имају интересовања, али то не значи да су они лоши. Један наш стари професор је говорио да су аматери некада много бољи психотерапеути од професионалаца, јер иду широко и имају слуха и времена да саслушају пацијента. А нама је највећи проблем време, јер за кратко време треба поставити дијагнозу“, напомиње професор др Владимир Дилигенски.
