Високе дневне температуре за сада нису наудиле воћу, посебно кајсијама и бресквама, које су најосетљивије у односу на друго воће. Добро је што се најављују ниже температуре, па се неће покренути животна активност у стаблима и вегетација.
Стручњак за воћарство проф. др Зоран Кесеровић изјавио је за „Дневник” да воће издржава високе температуре усред зиме, али истиче да, уколико метеоролози промаше у временској прогнози па се настави лепо време, воће може да почне да пупи, што не би било добро јер после лепог времена обично долази захлађење, минус и мраз.
Лане смо у ово доба имали сличне температуре, подсећа проф. др Кесеровић.
– После пролећног времена усред зиме, наступило је захлађење, и на кајсијама, бресквама и неким сортама трешања на којима су се почели развијати пупољци су промрзли, што је направило штету у воћњацима јер га је било мање.
Када је реч о пшеници, пољопривредници и стручњаци постављају питање шта могу да донесу температуре изнад десет степени и недостатак падавина.
Стручњак за пшеницу проф. др Мирослав Малешевић наглашава за „Дневник” да је топлије време нарочито добро искористила пшеница касније засејана.
– Поникла је и тренутно се налази у фази укорењивања. Само на ретким парцелама може се уочити жућењ и одумирање најстаријих листова као последица недостатка хранива, вероватно азота.
Малешевић наглашава да топло време погодује развоју појединих патогена, поготово код усева засејаних недовољно заштићеним семеном – недекларисаним.
– Али, уопштено посматрано, за биљни свет било би пожељно да што пре наступи права зима, која би условила зимско мировање – навео је др Малешевић и указао и на недостатак влаге у земљишту. – Није било довољно падавина у децембру и почетком јануара па је тренутно стање влаге у земљи недовљно. Нарочито се то односи на северни део земље, околину Кикинде и Вршца и централне делове, подручја око Крагујевца, Ваљева и Зајечара.
– Ни почетак јануара 2023. године не обећава побољшање услова влажности земљишта, мада се то може променити до краја јануара или током осталих зимских месеци – наглашава наш саговорник и додаје да су зимске резерве влаге неопходне за раст и развој не само стрних жита, већ и за јаре културе и поједине воћне врсте.
