Светска енергетска криза и рат у Украјини убрзавају градњу постројења обновљиве енергије. Међународна агенција за енергију саопштава да ће глобални капацитети зелене енергије наредних пет година бити дупло већи него данас. Најисплативије су соларне електране и ветропаркови. Из Владе поручују да и Србија има озбиљне зелене планове.
Свет је спреман да у наредних пет година дода количину обновљиве енергије, једнаку производњи у претходних 20 година, поручују из Међународне агенције за енергију.
Расту зелених енергетских инвестиција највише доприносе Кина, Европска унија, Сједињене Државе и Индија.
„Очекује се велики раст. То је око 2.400 гигавата нових инсталисаних, што је последица и декарбонизације и оријентације, нарочито Европе, да се ослободи руских енергената“, објашњава лидер за енергетику у „Дилојту“ Жељко Марковић.
Криза направила прекретницу
Иако је угаљ још доминантан и ниједна земља не заснива енергетску безбедност само на обновљивој енергији, стручњаци су сагласни да је енергетска криза направила историјску прекретницу ка чистијем енергетском систему и то је будућност.
„Брза енергетска транзиција ка обновљивим изворима енергије и на паметан начин вођена транзиција, где се старо не заборавља брзо а где ново пристиже, омогућава да енергетски микс Европе буде много квалитетнији него сада“, каже професор Електротехничког факултета у Београду Никола Рајаковић.
Наглашава и да се у наредне две, три деценије не можемо одрећи фосилних горива: угља, нафте, а посебно гаса.
Који су потенцијали Србије
Деведесет одсто нових инвестиција за производњу струје су из ветра и сунца. У тим изворима, Србија има огроман потенцијал.
Из Удружење за енергетику и рударство ПКС Љубенко Савић каже да је највећи потенцијал Србије соларна енергија.
„Имамо 30 одсто већи потенцијал од Немачке или 40 одсто од западних земља. Имамо преко 2.000 сунчаних сати“, наводи Савић.
Влада је већ донела „зелену агенду“ и кажу да се ради на унапређењу прописа и услова који ће олакшати прихват нових зелених киловата у енергетски систем наше земље.
„У првом таласу, 400 мегавата, направићемо трогодишњи план да инвеститори знају какви су нам планови, да се припреме и да у неком средњем року, наредне три, четири године имамо 1.400 мегавата зелене енергије“, каже министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић.
План „Зелени пут“
Осим приватног капитала, ту су и пројекти из ЕПС-овог плана „Зелени пут“. Најважније је да је и Електропривреда почела реализацију својих пројеката обновљиве енергије, а кључна је хидроелектрана „Бистрица“ која до краја деценије треба да буде на мрежи.
„У току је изградња ветропарка ‘Костолац’, који ће бити 66 мегавата инсталисане снаге. На том подручју планирамо још два ветропарка Стишко поље 1 и 2“, објашњава саветник директора ЕПС-а Владимир Шиљкут.
Према његовим речима, када буду затворене најстарије термоелектране „Морава“ и „Колубара А“, на њиховим пепелиштима планирана је изградња соларних електрана.
Бржој енергетској тразицији доприноси и појефтињење опреме и технологије за обновљиву енергију. За две деценије, производња из соларних панела појефтинила је чак 12 пута, а из ветроелектрана три пута.
