БЕОГРАД – Душан Узелац из Каматице рекао је за РТС да ако еурибор скочи за један одсто, са два на три, онда би рата кредита која је била 250 евра скочила на 280 евра, односно у просеку скок за један посто еурибора, рата скаче за 30 евра. Саветује да ако имате капацитет да отплаћујете рату од 300 евра немојте да се задужујете више од 150, оставите простор ако се деси нешто непредвиђено.
Раст каматних стопа у Европи и код нас не престаје да брине грађане, нарочито ако тренутно отплаћују кредите који су везани за евро, а имају и варијабилну каматну стопу. Шта може да се очекује у будућности, колико дугорочна могу да буду предвиђања?
Оснивач сајта Каматица Душан Узелац рекао је гостујући у Јутарњем програму да је еурибор цена новца и да је тешко да се разуме јер новац нема цену у новцима, већ се он изнајмљује и његова цена се исказује у каматама, у процентима на период.
„Замислите банке које једна другој на тржишту позајмљују новац и на крају дана стопа по којој су оне позајмљивале новац стандардизује се и нормализује, направи се математички модел те стопе и то је еурибор“, објаснио је Узелац.
Према његовим речима, онолико колико је новац тражен међу тим банкама, толико ће еурибор бити већи.
„Када узмете да је еурибор европска цена новца, онда када добијете понуду од банке која је везана за тај еурибор онда то значи да ће и ваша камата зависити у будућности од кретања те цене новца. Што значи да када он буде растао и вама ће расти рата, а када буде падао и вама ће да пада рата“, напоменуо је Узелац.
Додао је да ако би неко рекао какав је исход ратних дејстава или корона кризе, онда би он могао евентуално да предвиди еурибор.
„Није еурибор ту да некога казни, то је сувише велики механизам да би пропао, јер се на њега ослањају и све банке и све државе у Европи. Када ви дугујете банци 200.000, то је ваш проблем, а када дугујете банци 200 милиона онда је то проблем банке. Неће банкарски сектор да дозволи да дође до масовног отказивања кредита“, рекао је Узелац.
До када ће расти рате кредита
Навео је пример да ако еурибор скочи за један посто, са два на три, онда би рата кредита која је била 250 евра скочила на 280 евра, односно у просеку скок за један посто еурибора, рата скаче за 30 евра.
„Кредит од 100.000 евра је крупан кредит и велика је рата поготово на 30 година, тако да је могуће да порасте рада овог кредита и за 100 евра. Што је већа рата, већи је и пораст рате. Битно је знати да нико не може да предвиди 30 година унапред и на крају се гледа увек просечна вредност еурибора. Они који су узели кредит пре пет-шест година, имали су толико времена мирног еурибор, који је чак био и негативан. Неки критикују банке што нису рекле и упозориле грађане са ризиком скока еурибора па их је он дочекао неспремне, јер је било јасно да ће он да скочи“, рекао је Узелац.
Напоменуо је да је око два посто мирнодопска вредност еурибора, а у кризним временима, као што је сада, он може да скочи до три, четири, пет, ишао је и до пет, али се кратко задржао јер су реакцијом финансијских инструмената централних банака оборили еурибор па је он био негативан.
Очекује да ће рате кредита до Нове године расти јер се ништа неће разрешити до Нове године, а сматра да ће на пролеће моћи да се пројектује мало дуже.
Кредит треба да реши проблем, а не да направи други
Саветује да би кредит требало да реши један проблем и да не направи други, па ако је грађане страх да не узимају кредите.
„Основни моменат узимања кредита је ваша сигурност да можете да га отплатите. Ако имате капацитет да отплаћујете рату од 300 евра, немојте да се задужујете више од 150, оставите простор да се деси нешто непредвиђено. Банке су на неки начин и заштитни фактор, веровали или не, банка неће дозволити да се презадужите“, рекао је Узелац и саветовао грађане да питају у банци за најгори сценарио.
Говорећи о затварању експозитура у Србији, каже да се то већ дешава и да је једна банка прошле недеље затворила 16 филијала.
„Доминантна комуникација са банком се обавља трансакционо, преко телефона. Неке банке су усвојиле и видео-позиве“, каже Узелац.
Када је реч о томе колико људи је остало без посла у банкарском сектору, каже да се банкарски сектор смањује и трансформише.
