Како би се спречило даље угрожавање животне средине и рационализовала експлоатација природних ресурса последњих деценија насупрот моделу линеарне економије развија се модел циркуларне или кружне економије.
Са идејом да сагледа услове, потребе и могуће препреке у развоју и примени ових нових модела пословања и охрабри локалне заједнице, јавно-комунална предузећа, предузетнике и предузетнице, мала и средња предузећа, удружења и друге заинтересоване актере да започну трансформацију ка циркуларној економији, удружење „Инжењери заштите животне средине“ из Новог Сада, у склопу пројекта Зелени инкубатор, спровело је истраживање у 40 општина и градова у Републици Србији.
Бачка Паланка је једна од локалних самоуправа која је била укључена у анализу, а резултати и препоруке за социоекономски развој заједнице заснован на принципима циркуларне економије обједињени су у публикацији „Полазне основе за транзицију ка циркуларној економији у Бачкој Паланци.“
Општину Бачка Паланка чини 12 насељених места и она по површини улази у ред већих локалних самоуправа у Војводини.
У току 2020. године, ЈКП „Комуналпројект“ на Градску депонију одложило је 82.750 кубних метара отпада, од чега комуналног отпада 71.150 м3, индустријског отпада 3.000 м3, крупног грађевинског отпада 4.850 м3 и осталог отпада 1.750 м3.
У делу општине су постављени жичани контејнери за ПЕТ. Рециклажна острва организована су на територији привредних субјеката који су надлежни за њихов обим и садржину, као и на јавним површинама, где их организује и надгледа јавно-комунално предузеће. Неколико оператера у Бачкој Паланци преузима и друге врсте отпада, али је процена да највећи део остаје неискоришћен.
Закључци истраживања указују, као и у другим градовима и општинама у Србији, да је и у Бачкој Паланци неопходно унапредити и развити систем редовног праћења настанка и токова отпада што би омогућило профилисање пословних модела циркуларне економије, како би се креирале пословне шансе.
Такође, неопходно је и у будућим документима локалних јавних политика предвидети мере и активности којима би се створили услови за развој циркуларне економије, а како су претходна стратешка документа у Бачкој Паланци истекла, ствара се идеална прилика за уграђивање принципа циркуларне економије и њених елемената у локалне стратешке документе и планове приликом обнове старих и израде нових стратешких докумената.
Истраживање у оквиру пројекта „Зелени инкубатор“ спроведено је у сарадњи са локалним актерима и стручњацима и стручњакињама у областима циркуларне економије и управљања отпадом. Свака студија која је израђена садржи краћи едукативни део, са основним информацијама о циркуларној економији и део специфичан за конкретну општину или град, у коме је дат приказ социо-економског и правно-институционалног контекста и налази истраживања у заједници.
Публикација „Полазне основе за транзицију ка циркуларној економији у Бачкој Паланци“ доступна је на званичном сајту Коалиције 27 и на сајту удружења “Инжењери заштите животне средине” и у њој локална предузећа, предузетници и предузетнице и остали заинтересовани могу прочитати шта је потребно урадити уколико планирају да модел циркуларне економије имплементирају у своје пословање.
Завршна студија која сублимира резултате до којих су истраживачки тимови дошли током скоро трогодишњег рада на анализи укупно 40 градова и општина, а пре свега могућности и изазова са којима се јединице локалне самоуправе и заинтересовани актери конкретне заједнице суочавају када модел циркуларне економије покушавају да примене у пракси може се такође преузети на сајту Коалиције 27 и сајту удружења “Инжењери заштите животне средине”.
Пројекат “Зелени инкубатор” спроводи Београдска отворена школа, у сарадњи са Младим истраживачима Србије и Инжењерима заштите животне средине, уз подршку Европске Уније.
