Политичка и економска криза поколебала је банкарски сектор у погледу одобровања кредита, те су банке постале опрезније у процесу процене кредитне способности клијената. Због тога су, указују економски аналитичари, процедуре за задуживање комплексније а грађанима кредити теже доступни.
Приликом одобравања било које врсте кредита банке су у обавези да повуку Извештај из Кредитног бироа за клијенте, како би извршиле адекватну процену њихове кредитне способности. То подразумева да сагледавањем износа редовних месечних прихода, постојећим задужењима, те уредности у измиривању обавеза према кредиторима, банка врши скоринг клијента, израчунава максимални износ кредита који се може одобрити и одобрава, односно одбија захтев, објашњава уредник економског портала „Каматица“ Душан Узелац.
Он додаје да банка одбија да одобри неки захтев када је клијент презадужен, неуредни дужник и не спада у категорију пожељних клијената, због чега се говори и о такозваним “црним листама клијената”. Узелац сматра да је кредит добра ствар ако онај ко га узима зна да га користи, јер задужење треба да реши проблем а не да направи нови. Он саветује грађанима да са банкама преговарају о условима кредита, а не да само прихватају оно што им је понуђено. Према његовим речима, ситуацију додатно усложњава раст инфлације због неизвесних политчких и економских перспектива, што такође утиче на кредитне активности банака и кредитну способност грађана.
У процени захтева за кредит банке користе податке Кредитног бироа, који је централни национални регистар података о новчаним обавезама правних и физичких лица и о њиховој уредности у измиривању тих обавеза. Бироу податке достављају све банке, даваоци лизинга, осигуравајућа друштва, државне агенције и фондови. Уколико је неко регистрован као неуредни платиша, њему у већини случајева банка неће хтети да одобри кредит, позајмицу или картицу.
