Колико мећаве и сметови могу бити опасни, најбоље знају они који живе на планинама. Није им лако, поготово када ниску температуру додатно спусти планински северац.
Мирољуб Трипковић ради недалеко од Дивчибара, на Каони, превоју који је зими обично завејан. Прошле године након смене није могао кући због ме
„Једва дошла спасилачка екипа. Било је све затворено, зато нисмо могли ни да кренемо ни да пођемо нигде. Сада опет иста ситуација, само смо мало спремнији“, каже Мирољуб Трипковић, радник обезбеђења из Косјерића.
Путари увек морају да буду спремни, каже Зоран Лечић који је целе ноћи био за воланом чистача снега, борећи се против мећаве. Креће кући на предах до наредне смене.
„Други дан, боле очи. А морамо да одрадимо, да пустимо, видели сте и сами, све је то урађено и саобраћај мора да функционише“, наводи Зоран Лечић, возач „Путева Пожега“.
Тешка механизација ради на пробијању путева ка одсеченим селима, да би друге службе стигле и до завејаног Црвеног Брега.
„Сада ти људи немају струје услед ових снежних падавина, па ћемо пробати овде да направимо трафо-станицу, ако не успемо онда ћемо да тражимо квар на мрежи“, објашњава Сретен Средић, радник дежурне екипе ЕПС-а из Косјерића.
У том планинском крају житељи кажу да сигурно тако често не би били одсечени да је асфалта на који се чека деценијама.
„Да би сви схватили, да ми је да овај снијег преселим у Београд на централне улице, онда би они схватили као изгледа живети у планинама у оваквим условима“, поручује Драган Секулић из Маковишта.
„Пут је начисто лош одавде па тамо према Ваљеву, рупе да не море да се прође, сад је срећом поледило, па је мало поравњало“, додаје Митар Глигоријевић из Маковишта.
Има и оних који уживају у зимским радостима.
„Ја сам да кажем одрастао на селу, иако живим у Београду, али откад имам децу, дечака и девојчицу, њима су зима и снег све“, истиче Марко Виторовић из Београда.
А његов син Максим то потврђује. „Да плавим снешка и да плавим игло и то је све“, каже мали Максим.
Тракторима, лопатама житељи завејаних крајева одржавају кондицију за радове који им предстоје након зиме. Снагу добијају из богатства планинске трпезе, а и кад нема струје, пуцкетање ватре им додатно уноси топлину у дом.
