Нова правила о отварању боловања ступила су на снагу у новембру прошле године. Уместо досадашњих 60, изабрани лекар може да отвори боловање само до 30 дана.
Ово нису нове измене, подсећа репортерка N1, али чини се да грађани нису упознати са њима.
Специјалисткиња опште медицине Татјана Гајдашевић Радојковић каже да је претпоставка да је вероватно велики број пацијената имао дужа боловања, па је зато и промењен закон, односно враћен на оно како је било до 2019. године.
„Надлежност изабраног лекара је у трајању од 30 дана, у случају да је потребно боловање дуже од 30 дана, лекар је дужан да упути пацијента на лекарску комисију. Изузетак су пацијенти који болују од малигних болести, пацијенти са инвалидитетима, у случају да је трудноћа, лекар може сам да држи пацијента на боловању 60 дана и након тога да га шаље на лекарску комисију“, објашњава она.
Случајева злоупотребе је, каже, увек било.
„Лекари се увек труде да пацијента држе на боловању из оправданих разлога, а у случају да неко тежи неком дужем боловању, ми га свакако упућујемо даље на специјалистичке прегледе да се утврди да ли је и неопходно“, каже.
Говорећи о коментарима да ово значи „више малтретирања“, саговорница Н1 каже да то „не види“.
„Поготово што пацијенти не иду на лекарске комисије, већ их лекари путем мејла упућују на њих. Кад пацијент донесе извештај лекара специјалисте где је предложено боловање дуже од 30 дана, у том случају лекар слика извештај и путем мејла проследи извештај и податке у вези са боловањем, на такав начин на лекарску комисију“, објашњава.
