У Србији је постала немогућа мисија заказати и брзо обавити преглед код специјалисте у државном здравству. Од момента када се појаве први симптоми болести до успостављања коначне дијагнозе прође више месеци, па и годину дана. Изабрани лекари у домовима здравља кажу да трпе стални притисак од незадовољних пацијената јер нема слободних термина за заказивање прегледа код уролога, ендокринолога, неуролога…
Оно што у државном није могуће месецима, код приватника може одмах, а прегледају лекари који пре подне раде у државним болницама, поподне код њих. И превентивни прегледи, које је држава увела за рано откривање појединих карцинома, на тај начин су потпуно обесмишљени.
Можда је најилустративнији пример рани преглед на карцином дебелог црева. Лекари опште праксе у домовима здравља указују да након лабораторијског прегледа столице и када се у њој утврди присуство крви, једина поуздана метода за откривање малигнитета је колоноскопија. Међутим, они не могу да закажу пацијенту преглед код гастроентеролога већ морају најпре да „ухвате“ слободан термин код интернисте, који онда заказује преглед код гастроентеролога са којим се утврђује термин за колоноскопију. А све то значи вишемесечно чекање.
Саво Пилиповић из Удружења пацијената Србије каже да је он заказан у државном здравству код гастроентеролога за годину дана.
„Добио сам термин да на преглед код гастроентеролога идем за годину дана. Знам да нисам једини који је тако прошао“, прича Пилиповић за Euronews Србија.
На брзу дијагностику у државном здравству не може се рачунати, те због тога не чуди што приватне ординације имају све више посла. У последњих десет година посете приватним лекарима драстично су порасле у Београду. Највећи тренд раста бележи се у специјалистичким службама, где је број првих посета порастао три пута, а број укупних посета 2,4 пута. Тако је у 2011. години код лекара специјалисте у приватној пракси било 347.824 прегледа, док је у 2020. години било 847.377, од тога обављено је 219.018 првих прегледа.
Др Николић: Највећи проблем дијагностика
Др Милица Николић Урошевић, председница Удружења за заштиту права изабраних доктора опште медицине Србије – УЗПИДОМС, каже да је највећа мука данас доћи до специјалисте у болницама и клиничким центрима, јер нема термина за заказивање. Пракса је да се термини избацују почетком месеца (до 5. у месецу) и уколико лекар у том периоду није успео да закаже, не преостаје ништа друго него да се покуша поново тек за месец дана.
„Треба отворено рећи да дијагностика пацијентима није доступна. Чак и када неко дође до специјалисте у болници постала је пракса да не добије ништа од дијагностике, већ само списак шта треба да уради од анализа, снимака. Онда се они враћају код нас у домове здравља. То је апсурдно. Закон је врло јасан и он каже да комплетну дијагностику мора да обави онај који је предлаже. Међутим, проблем је што се не поштује закон. Изабрани лекар у дому здравља не може пацијента да упути ни на једну дијагностичку методу која се ради ван дома здравља. Пацијенти су онда принуђени да то раде приватно“, навела је Николић Урошевић за Euronews Србија.
Чак и превентивни прегледи на карцином дебелог црева губе сваки смисао, јер пацијент код кога постоји сумња на болест губи драгоцено време у заказивању. Николић Урошевић прича да је код позитивног лабораторијског резултата из столице „златни стандард“ за успостављање дијагнозе колоноскопија и то сви лекари знају.
„Међутим, изабрани лекар вама не може да закаже код гастроентеролога. Чак и да постоје слободни термини, они су за нас невидљиви, јер је систем тако направљен. Ми пацијенту прво преко ИЗИС-а морамо да нађемо слобод термин и да закажемо код интернисте. А онда интерниста да му тражи слободан термин и закаже код гастроентеролога. Пацијенти губе драгоцено време у том лутању“, појаснила је она.
Више месеци у процесу дијагностике
Од прве сумње до дијагнозе некада прође и више месеци па и годину дана. Због тога не чуди што се у Србији пацијенти све чешће срећу у одмаклој фази болести. На тај проблем указао је и Форум пацијената Србије који су покренули кампању „Нема чекања“. Кажу да је време за онколошке пацијенте у Србији и даље непремостив противник, јер се дешава да проведу више месеци у процесу дијагностике, бројних прегледа, конзилијума, лабораторија, упута, комисија…
Николић Урошевић наводи да је била „шокирана“ када је пре две недеље за пацијента са сумњом на карцином тестиса покушала да закаже преглед код уролога у УКЦС и да није могла да нађе ниједан слободан термин.
„То је била средина месеца. КЦС има 27 уролога и нико није имао термин за заказивање. Закон је регулисао да свако од уролога мора имати 30 прегледа недељно, а регулисано је да од 30 прегледа мора да буде 80 одсто првих. То значи да би морао свако од њих да да 24 термина недељно за заказивање првих прегледа. На месечном нивоу то је 120 прегледа пацијената. То значи да би 27 уролога могли за месец дана да прегледају 3.200 пацијената. Од тога 2.500 нових пацијената. Онда нико не би ишао у приватну праксу. То је објашњење зашто нема термина“, изричита је она.
Наводи да су пацијенти очајни, али и лекари у домовима здравља са њима. Покушали су и са креирањем упута без термина, али да их враћају јер примају само пацијенте који су заказани. Сматра и да се то може врло једноставно решити уколико постоји воља за то.
Годину дана чекања
Председник Удружења пацијената Србије Саво Пилиповић каже да је на преглед код гастроентеролога буквално заказан за годину дана и да ће сваки пацијент који добије такав термин отићи у приватну праксу на преглед.
„Ти прегледи код приватника су релативно доступни већем броју грађана, коштају 6.000, 7.000 динара. Пацијент добије више времена да поприча са лекаром. После короне имамо експанзију кардиоваскуларних болести, карцинома. Најдуже се чека на скенер и магнетну резонанцу у државном здравству. Ту је најтежа ситуација јер нема довољно апарата“, навео је он за Euronews Србија.
Каже да се Удружење залаже да се лекари одлуче за приватно или државно здравство, да рад у једном и другом сектору није добар ни за лекаре, ни за пацијенте.
„А да би се одлучио лекар да остане у државном здравству, мора драматично да се повећају плате. Ми данас имамо ситуацију да водоинсталатер зарађује више него лекар у српском здравству. То је неодрживо. Због тога лекари пре подне раде у државном, поподне у приватном здравству. Има и оних који то злоупотребљавају, али такви нису већина. Сада имамо ситуацију да пацијенте оперишу хирурзи који раде по 12 сати“, прича он.
И нова министарка здравља Даница Грујичић залаже се да ко ради у државној служби не треба да ради у приватним ординацијама, што није наишло на одобравање неких њених колега. Сматра да је такав рад извор корупције.
