БЕОГРАД – Даљинско грејање у Србији ће почети на време, енергената за то има, а ремонти електрана се завршавају тако да ће бити обављени на време, изјавио је данас за Тањуг директор Пословног удружења Топлане Србије Дејан Стојановић. Према његовим речима, за очекивати је да у многим местима даљинско грејање поскупи, будући да је од 60 топлана, њих 47 поднело захтев за поскупљење, од чега је 13 или 14 добило одобрење да подигне цену.
Београд није међу градовима у којима је одобрење дозвољено и још се чека одговор оснивача, односно Града Београда.
Говорећи о ситуацији са снабдевеношћу енергентима, Стојановић је рекао да се о томе разговарало и на састанку у Влади Србије са представницима топлана, као и општина и градова, где је констатовано да већих проблема када је о снабдевању реч сада нема.
„Наравно, све ће зависити од испоруке природног гаса, с обзиром да се 80 одсто топлотне енергије производи из природног гаса“, каже Стојановић и додаје да се 13 одсто преостале енергије производи из угља, пет одсто из мазута и 1,5 одсто из биомасе.
Одлагање грејне сезоне – већа потрошња струје
Осврћући се на недавни предлог Београдских електрана да се почетак грејне сезоне одложи због ситуације са енергентима, Стојановић каже да је почетак и крај грејног периода прописан локалним одлукама о условима и начинима снабдевања топлотном енергијом и промене су могуће само због одређених ванредних ситуација.
„С друге стране, ако би почетак грејне сезоне померали тако да крене касније, мислим да би грађани сами посегнули за коришћењем електричне енергије и да би се грејали на ТА пећи, кварцне грејалице, клима-уређаје па би имали нерационалну потрошњу струје. Због свега тога сматрам да би грејни период требало да остане онако како је и прописан, дакле од 15. октобра до 15. априла“, истиче саговорник Тањуга.
Додаје да то није ничији хир и ничија воља већ се до тога од када до када би требало да траје грејни период, дошло на основу температура за дуги низ година уназад.
Наводи такође да грејна сезона може почети раније, односно већ од 1. октобра ако неколико дана просечне дневне температуре буду испод 12 степени Целзијуса.
Што се нових цена тиче, Стојановић каже да су топлане обавезне да сваке године 1. септембра за наступајућу грејну сезону поднесу захтеве за корекцију цене ако сматрају да је то неопходно, односно ако се стање променило и енергенти поскупели.
„Ове године ситуација је таква да је природни гас поскупео за 12 одсто, а мазут је гледано година на годину поскупео за 65 одсто па је код топлана које топлотну енергију праве из мазута оправдано повећање од неких 30 до 35 одсто“, објашњава Стојановић.
Стојановић истиче да је код одобравања цена важно рећи да, ако се цене неоправдано не одобре сходно трошковима производње, локалне самоуправе су обавезне да ту разлику надокнаде свом предузећу односно топлани како не би правила губитке.
