Старији од 65 година, деца, Роми, особе с инвалидитетом, избегли и интерно расељени и даље су најпогођенији сиромаштвом. Пандемија и економска криза због рата у Украјини, додатно су им отежали положај, потврдило је истраживање Уједињених Нација.
Јаз је све дубљи – богати су богатији, сиромашни још сиромашнији. У целом свету, па и у Србији – а терет сиромаштва не делимо подједнако, преноси РТС.
„Шта да радим са 7.000 динара. Имам имање али неће нико да га обрађује. Не могу да чувам стоку, немам кукуруз. Иначе бих чувала једно свињу, па да имам маст и меса, али немам, не једем уопште месо“, наводи Персида Ђорђевић.
Александар Јовановић наводи да ради на грађевини, на отпаду, како би имао новца за породицу.
„Радим било шта да бих издржавао своју породицу – грађевина, па отпад. Хтео бих овом приликом да захвалим Уницефу и Црвеном крсту на указаној помоћи. Од тих средстава смо купили ствари за децу и нешто хране. Остало нам је око 1.000 динара и од тог новца сам купио лекове за бебу јер је била болесна“, наводи Јовановић.
Повећан број сирмашне деце за скоро 28.000
Број сиромашне деце у Србији повећан је за готово 28.000 током прошле године.
„Године 2021. године стопа апсолутног сиромаштва деце била је 10,6 одсто а 2022. Очекује се да се повећа најмање на 13,8 одсто. Најугроженија су деца у великим породицама, у селима и ромским насељима. Одговор на кризу треба да буду свеобухватне мере социјалне политике усмерене на сиромашне и децу. Потребни су пораст обухвата и адекватност програма финансијске помоћи, укључујући Дечији додатак“, наводи Дејана Костадинова, директорка Уницефа у Србији.
Финансијска помоћ државе у доба пандемије ублажила је немаштину али су последице биле неизбежне. Само их је погоршао рат у Украјини, економска криза и инфлација коју је изазвао. У таквим околностима угрожени су и они који до тада нису спадали у рањиве групе.
„Желимо брзе акције за најсиромашније, најмаргинализованије људе, да смањимо тај јаз између њих и остатка друштва. Време је да се осигура правичност између људи укључујући издвајања на локалном и националном нивоу. Морају се обухватити сви људи који имају проблем да скрпе крај са крајем“, наводи Франсоаз Жакоб, стална координаторка Уједињених нација у Србији.
Петина становника у Србији старија од 65. година
С тим проблемом најчешће се суочавају стари. Први подаци пописа потврдили су да нам је петина становника старија од 65. година, а прогнозе су – тренд старења се наставља – 2030. године сваки четврти становник биће старији од 65 година.
„Нема друштва које би могло да буде постеђено глобалне кризе у којој сада живимо. Без обзира на такву констатацију морамо се сложити са тим да ипак нису подједнако распоређене последице ни на све државе ни на све појединце“, истииче Славица Ђукић Дејановић, специјална саветница у Влади Србије за Агенду 2030.
Држава, препорука је, мора да се постара и да избеглице и интерно расељени не буду изостављени. Бољи приступ личним документима, здравственој и социјалној заштити кључни су да лакше изађу на крај са изазовима криза.
