Празник светих врача Козме и Дамјана обележава се у Србији, у храмовима Српске православне цркве, православним домовима и многобројним здравственим установама које светитеље и лекаре славе као заштитнике своје професије.
У црквеном календару празник је обележен црним словом.
Свети врачи обележавају се с уверењем да ће Бог сачувати људе од болести и одржати их здраве и способне за рад током целе године.
Болесници се заветују Светим Врачима да ће их посебно поштовати и светковати уколико оздраве, а у народу постоји веровање да је на овај празник није добро радити тешке физичке послове, посебно не на великим висинама.
Такође, не би требало да се без преке потребе излази из куће. Овај празник се слави и као заштита од удара грома. Не слави га само Црква и поједине породице као кућну славу јер Лекарска комора Србије је 2007. године и званично прогласила тај дан својом славом.
Према предању, светитељи су помагали и лечили не тражећи за узврат ништа „ради добитка и богаћења, већ Бога ради“ па су у народу познати као „свети безсребреници“.
„Свети Козма и Дамјан, браћа по телу, родом из Азије, сијали су добрим делима, па добише од Бога дар исцељења и дароваше здравље и душама и телима лечећи сваку слабост и сваку немоћ“, записао је владика Николај Велимировић.
Записано је, такође, да је „Козма љуто замерио Дамјану када је од Паладије, жене коју су излечили од тешке болести, узео три јајета и да је чак тражио да га по смрти не сахране поред брата“.
После смрти светитеља, сахрањени су заједно у месту Фереману сходно откровењу Божјем, те остадоше чудотворци како за живота, тако и после смрти.
Народ је наставио да их призива у болести и невољи до данас.
Празник Светог Козме и Дамјана – Врачеви Српска православна црква молитвено слави два пута – 14. новембра по новом календару, када је умро Дамјан, али и 14. јула (по новом) када је умро Козма.
