Извршни одбор Народне банке Србије одлучио је на данашњој седници да повећа референтну каматну стопу за 50 базних поена, на ниво од пет одсто. У истој мери повећана је и стопа на депозитне олакшице на четири одсто и стопа на кредитне олакшице на шест одсто.
Доношењем овакве одлуке Народна банка Србије наставља да пооштрава монетарне услове и утиче на ограничавање секундарних ефеката раста цена путем инфлационих очекивања и тиме доприноси да се инфлација у Србији нађе на опадајућој путањи и врати у границе дозвољеног одступања од циља до краја периода пројекције, саопштено је из Кабинета гувернера НБС.
„Данашње повећање референтне каматне стопе представља њено девето узастопно повећање, закључно с којим је од априла ове године она повећана за укупно 400 базних поена. Преношење ефеката досадашњег заоштравања монетарне политике на каматне стопе на тржишту новца, кредита и штедње указује на ефикасност трансмисионог механизма путем канала каматне стопе. Истовремено, Народна банка Србије ограничавању ефеката преливања раста увозних цена на домаће цене, као и макроекономској стабилности у условима повећане глобалне неизвесности, у знатној мери доприноси и одржавањем релативне стабилности курса динара према евру“, истичу из централне банке.
Извршни одбор је истакао да се економија Србије и даље суочава са знатним трошковним притисцима из међународног окружења, иако има сигнала њиховог попуштања. Притом, и даље изражене геополитичке тензије и волатилно кретање светских цена енергената и хране претходних месеци под утицајем бројних фактора на страни понуде и тражње упућују на опрезност монетарне политике Народне банке Србије.
„Према првим проценама за новембар, инфлација у зони евра, нашем најважнијем економском партнеру, смањена је по први пут у последњих 17 месеци на ниво од 10 одсто, што је бољи исход од очекиваног, захваљујући успоравању раста цена енергената, док цене хране и базна инфлација још увек нису успориле раст. Бољи од очекивања су и показатељи економске активности зоне евра, упркос оштром повећању каматних стопа и израженој геополитичкој неизвесности, с тим да се у 2023. години и даље очекује рецесија. Наставак пооштравања монетарних политика Европске централне банке и Система федералних резерви очекује се и у наредном периоду, али се процењује да ће се темпо повећања каматних стопа успорити, односно да ће висина њиховог повећања на појединачним састанцима бити мања од досадашњих“, наводи се у саопштењу из Кабинета гувернера НБС.
Такође оцењују и да ће се раст трошкова живота становништва и издатака предузећа, заједно са заоштравањем монетарних политика водећих централних банака, одразити на глобалну економску активност и постепено смањење глобалних инфлаторних притисака наредне године. Све мање су изражени застоји у глобалним ланцима снабдевања, а смањене су и светске цене примарних производа, пре свега енергената, што би такође требало да допринесе смиривању инфлаторних притисака у наредном периоду, истакао је Извршни одбор.
Тако је цена природног гаса на европском тржишту, која је изазивала највише забринутости, знатно смањена од почетка септембра, а довољне количине гаса ће ограничити њен драматичан раст ове зиме који се првобитно очекивао, подсећају.
„Наставак заоштравања монетарних услова неопходан је чак и у амбијенту преовлађујућег утицаја фактора на страни понуде на инфлацију, како би се одлучно утицало да она не буде постојанија у дужем периоду и како се не би додатно проширила. Одлучујући да постепено и одмерено пооштрава монетарне услове на домаћем тржишту, Извршни одбор је имао у виду да кретање инфлације у Србији, која је у октобру износила 15 одсто међугодишње, и даље у највећој мери одређују глобални трошковни притисци. Укупна инфлација остаће повишена до краја ове и почетком наредне године, али ће се након тога наћи на опадајућој путањи, уз знатнији пад у другој половини 2023. и повратак у границе циља до краја периода пројекције“, процењује НБС.
У смеру смиривања инфлаторних притисака деловаће досадашње заоштравање монетарних услова, очекивано слабљење ефеката глобалних фактора који су водили раст цена енергената и хране у претходном периоду, као и нижа екстерна тражња у условима неповољнијих изгледа глобалног привредног раста.
Извршни одбор НБС наводи да је бруто домаћи производ забележио реални међугодишњи раст у трећем тромесечју од једног процента, што је незнатно ниже од прелиминарне процене Републичког завода за статистику (1,1 одсто). На успоравање привредне активности одразили су се пре свега овогодишња суша и знатно лошија пољопривредна сезона од претпостављене, смањење екстерне тражње, као и настављен раст трошкова у производњи, који се пре свега одражава на нижу производњу у грађевинарству и прерађивачкој индустрији.
„Такође, због ниског водостаја река настављен је и пад активности у сектору енергетике. С друге стране, висок раст производње бележи се у сектору рударства. Извршни одбор очекује да ће бруто домаћи производ остварити реалан раст у распону 2-3 одсто у овој и наредној години, а да ће убрзати на 3,5 одсто у 2024, како буду слабили ефекти фактора који су утицали на нижу екстерну тражњу, као и услед планиране реализације инвестиционих пројеката, пре свега у инфраструктуру“, закључују из централне банке.
У зависности од глобалне геополитичке ситуације и кретања кључних монетарних и макроекономских фактора из домаћег и међународног окружења у наредном периоду, Народна банка Србије ће процењивати да ли има потребе за наставком заоштравања монетарних услова и у ком обиму. Приоритет монетарне политике и даље ће бити обезбеђење ценовне и финансијске стабилности у средњем року, уз подршку даљем привредном расту.
Наредна седница Извршног одбора на којој ће бити донета одлука о референтној каматној стопи одржаће се 12. јануара 2023. године.
