Odgovor na pitanje zašto novac koji se daje hraniteljima ne dobijaju biološki roditelji

Koji su najčešći razlozi zbog kojih se dete izmešta iz biološke porodice?

760
Foto: Pixabay

Najveći broj mališana u hraniteljskim porodicama bili su žrtva nasilja, zapostavljanja i zlostavljanja i osnovni zadatak hranitelja je da im pomognu da prevaziđu traume.


Siromaštvo nikada nije jedini razlog zbog kojeg se deca oduzimaju biološkim roditeljima i smeštaju u hraniteljsku porodicu. Najbolja potvrda te teze je činjenica da oko 400.000 dece u Srbiji živi u apsolutnom siromaštvu, dok se u hraniteljskim porodicama nalazi 6.186 mališana i mladih do 26 godina koji su na redovnom školovanju, naglašava Mirjana Novakov, predsednica Asocijacije centara za porodični smeštaj i usvojenje. Ona podseća da je hraniteljstvo privremeni oblik zaštite deteta i da je osnovni zadatak hranitelja da pomognu deci koja nose pun „kofer” trauma i ožiljaka na telu ili na duši, da ponovo „stanu na noge”, dok se nagomilani problemi u njihovoj biološkoj porodici ne razreše. I dok se neki roditelji trude da se dete što pre vrati u porodični dom, nekima to nikada ne pođe za rukom, pa mališani provedu sa hraniteljima celo detinjstvo i mladost.

U protekle dve nedelje javnost je potresao slučaj oca Đorđa Joksimovića iz Kragujevca koji je pešačio do Beograda da bi se susreo sa nadležnima u nadi da će mu deca, koja se nalaze u hraniteljskoj porodici već pet godina, biti vraćena, jer smatra da je ispunio uslove za to.

Nekoliko dana kasnije društvene mreže bile su preplavljene video-snimkom na kojem su socijalne radnice nasilno pokušale da dvoje dece izmeste iz porodice Dačević iz Suvog Dola kod Blaca, gde su živeli sa bakom u drugu srodničku porodicu.

„Kad god se u javnosti otkrije neki slučaj u čijem se središtu nalazi dete koje je oduzeto od bioloških roditelja i smešteno u hraniteljsku porodicu, mi se nalazimo u delikatnoj situaciji, jer o tome ne smemo da govorimo. Nekoliko zakona nas obavezuje da štitimo identitet deteta – počev od Zakon o socijalnoj zaštiti, Porodičnog zakona, Krivičnog zakonika, pa sve do Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Razumljivo je da javnost od nas očekuje jasne odgovore, jer smo svi osetljivi na zlosrećne dečje sudbine, ali mi o konkretnom slučaju nikada ne smemo da pričamo. Međutim, naš „zavet ćutanja” često se zloupotrebljava i neretko se kreira atmosfera u kojoj se socijalni radnici predstavljaju kao prestupnici, hranitelji posmatraju kao profiteri, čime se deca koja odrastaju u hraniteljskim porodicama mogu dovesti u sumnju da li se nalaze u rukama časnih ljudi”, ocenjuje sagovornica.

Ona dodaje da je najveći broj dece na hraniteljstvu bio žrtva nasilja, zapostavljanja i zlostavljanja i naglašava da se mališani nikada ne izmeštaju iz bioloških porodica samo zbog jednog, već zbog niza razloga. Kada se proceni da je dete višestruko ugroženo, pokreće se postupak za privremeno ili trajno lišavanje roditeljskog prava.

Odgovor na pitanje zašto novac koji se daje hraniteljima ne dobijaju biološki roditelji je jednostavan i glasi – zato što nedostatak para i teška materijalna situacija nije razlog za oduzimanje deteta od bioloških roditelja. Ako mališan nije izdvojen iz porodice zbog siromaštva, već zbog neke porodične patologije, onda nije rešenje dati novac biološkim roditeljima, jer ga oni neće upotrebiti na pravi način. Pojednostavljeno rečeno, ako je dete izdvojeno zbog bolesti zavisnosti, nije rešenje dati novac majci ili ocu, jer će ga oni potrošiti na drogu i alkohol, a ne na dete.

„Mesečna naknada za izdržavanje deteta je 31.189 dinara, a naknada za rad hranitelja 21.479 dinara, ali je važno reći da ovaj novac hranitelj ne može da iskoristi za lične potrebe – on mora da pravda svaki dinar, a savetnici svakog meseca obilaze hranitelje kako bi se uverili da li se sredstva namenski troše za dete. Ako se ustanove zloupotrebe i nepravilnosti, hranitelju se oduzima podobnost za tu aktivnost – podaci Ministarstva za demografiju pokazuju da oko 0,5 odsto ukupno smeštene dece u toku jedne godine bude izmešteno iz hraniteljskih porodica zbog neostvarivanja svrhe hraniteljstva”, kaže Mirjana Novakov.

 

Podaci Ministarstva za demografiju i brigu o porodici, koje je od Ministarstva rada preuzelo resor porodično-pravne zaštite, svedoče da je polovina dece odvojena od biološke i smeštena u hraniteljsku porodicu zbog ozbiljnog zanemarivanja bazičnih potreba mališana. Nasilje u porodici je drugi razlog za učestalo izdvajanje dece, sledi sprečenost roditelja da obavlja roditeljsko pravo zbog problema sa mentalnim zdravljem ili drugih bolesti. Na listi razloga zbog kojih se deca izdvajaju iz bioloških porodica sledi odsustvo roditelja u dužem vremenskom periodu i smrt roditelja. Podaci takođe pokazuju da je u 2019. godini podneto 339 tužbi sudu za potpuno ili delimično lišenje roditeljskog prava za 524 mališana – statistika za prethodnu godinu se još obrađuje i biće dostupna polovinom godine.


Pogledaj: Opština Bačka Palanka: Prošle godine registrovano 207 slučajeva nasilja u porodici

 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here