У низу правних аката чија примена почиње од јануара 2023. неке новине ће осетити и појединци и фирме.
Док једном не смркне, другом не сване.
Неки од закона који су ступили на снагу од Нове године једнима ће донети повећање плата и пензија, а другим веће издатке и техничке потешкоће.
Фирме које плаћају Порез на додату вредност (ПДВ) мораће да пређу на електронске фактуре, због чега је већ било проблема, док ће онима који плаћају паушални порез, попут фризерских салона, адвокатских канцеларија и фриленсера те дажбине вероватно порасти.
Ово је пет законских новина које ће вероватно највише осетити појединци и фирме у Србији.
1. Повећање плата и пензија
Од 1. јануара, плате у јавном сектору у Србији су увећане за 12,5 процената, а пензије за 12 одсто.
Војна лица ће, према најавама највиших званичника, имати веће плате за 25 одсто, али ће сви то повећање осетити тек од фебруара.
„Главни задатак ове целе 2023. биће да се број припадника специјалних јединица Војске Србије са 1.600 подигне на 5.000.
„Плате ће бити огромне. Основне ће ићи преко 2.000 евра, а на то знате шта иде. Дежурства, ноћне смене, прековремени рад и све друго. Тако да то дође скоро до 3.000 евра.
„Дакле, да се пријављујете момци. Ускоро ће уследити конкурс“, рекао је председник Србије Александар Вучић почетком јануара 2023. на годишњој конференцији за новинаре.
Од ове године, жене стичу право на старосну пензију кад наврше најмање 15 година стажа осигурања и 63 године и шест месеци живота.
Правила се за мушкарце не мењају, иду у старосну пензију кад напуне 65, а имају најмање 15 година стажа.
Оба пола могу у пензију, уколико испуне услов од 45 година стажа.
Закон о пензијском и инвалидском осигурању измењен је 2014. године.
Од тада се за жене редовно мењају услови за пензију и то по правилу да се старосна граница помера у распону од два до шест месеци годишње, по унапред утврђеном редоследу за сваку годину.
Померање старосне границе ће бити до 2032. године када ће жене моћи да иду у пензију са 65 година старости, годину дана и десет месеци дуже него сада.
2. Паушалцима прети већи порез
Предузетницима који у Србији плаћају паушални порез од 1. јануара 2023. године би ти намети могли значајно да порасту јер истиче уредба која прописује да пореска обавеза не може да се повећа више од десет одсто у односу на претходну годину.
Порески саветник Александер Сегеди рекао је да је власт у Србији донела ту уредбу као привремено решење док се коренито не уреди систем паушалног опорезивања, али то није учињено, делом и због проблема са пандемијом, преноси Екапија.
Национална алијанса за локални економски развој (НАЛЕД) и Дигитална заједница траже продужење заштите за паушалце и нижи порез за раднике на интернету, како би се избегло бежање у сферу рада на црно.
Предложили су и измену уредби у овој области која би осим бенефита за паушалце, значила и држави јер се процењује да би број потенцијално новорегистрованих предузетника могао да увећа приходе државног буџета годишње за око 5,4 милиона евра.
3. Закон о електронском фактурисању
Новитети од 1. јануара 2023. утицаће и на оне који плаћају ПДВ.
Од почетка године примењују се одредбе Закона о електронском фактурисању које се односе на обавезу издавања и чувања електронске фактуре у трансакцијама између приватних фирми.
Иако је привреди потребна дигитализација, део великих фирми које су током прошле године већ прешле на овакав систем, у пракси су се суочиле са многим тешкоћама, каже Драгољуб Рајић, консултант Мреже за пословну подршку.
„Показало се да софтверска решења не функционишу довољно у пракси и много је проблема у примени.
„Успорава се пословање јер долази до блокаде софтвера“, каже Рајић за ББЦ на српском.
Позива државу да заједно са стручним службама усаврше софтверска решења и убрзају их, посебно што се обавеза да користе електронске фактуре односи на све који су у систему ПДВ-а.
Иако су произвођачи софтвера тражили да се примена тог закона одложи, Министарство финансија то није прихватило.
„Систем није тестиран у пуном оптерећењу и ако буде застоја не постоји начин да се превазиђе проблем, блокираће се комплетна привреда.
„Систем још има застоје у раду, а реално је очекивати да ће се то појачати кад се број корисника вишеструко повећа“, саопштили су у децембру из Удружења произвођача софтвера Србије.
Да ли је папирним фактурама одзвонило?ББЦДа ли је папирним фактурама одзвонило?
Раније су фирме уз коришћење сертификованог дигиталног потписа фактуре слале и наплаћивале без папира, али електронско фактурисање подразумева да се свака фактура унесе у посебан портал одакле ће је друга фирма узимати.
„Фирме кажу да се некад и три пута више времена губи, јер често тај портал негде закочи, па морају све поново да уносе.
„Многи се жале да имају све више нагомиланих фактура, а онда плаћање ка њима и у читавој привреди касни, што је посебно опетерећујуће за мале фирме“, објашњава Рајић.
Према његовим речима, мале фирме су и иначе на листама чекања код великих, а овакво одлагање их доводи до тога да немају новца за редовно пословање и принуђени су да подижу кредите да исплате плате или сировине.
Чекање на поврат ПДВ-а додатно успорава тај процес.
Све то на крају води ка повећању цена услуга или производа, каже Рајић.
„Закон о електронским фактурама када би потпуно профункционисао требало би да омогући краће рокове поврата ПДВ-а, јер би држава могла брже да провери фактуре посебно од фирми које сваког месеца шаљу исте пореске пријаве“, додаје он.
Због многих недоумица са електронским фактурама, сајт Параграф је овде припремио одговоре на нека од питања.
4. АПР уз регистрацију нуди многе електронске услуге
Од средине јануара приступ е-услугама Агенције за привредне регистре биће омогућен са јединственим идентификационим налогом еИД преко Портала за електронску идентификацију.
Међу тим услугама АПР-а су и еДостављање финансијских извештаја, еРегистрација понуђача, еРегистрација оснивања Д.О.О и предузетника, еГрађевинске дозволе, еЕвидентирање стварних власника и друге услуге доступне на порталу са еСервисима Агенције.
Они који до сада нису имали кориснички АПР налог, од 16. јануара 2023. године треба да га креирају преко eID.gov.rs, после чега ће аутоматски бити преусмерени на систем АПР-а.
Постојећи корисници ових електронских услуга моћи ће да користе своје АПР налоге креиране путем Система за централизовано пријављивање корисника Агенције све до 1. јуна 2023 године, а по истеку овог рока биће доступна искључиво пријава преко Портала eID.gov.rs.
Са јединственим корисничким еИД налогом, привредницима и грађанима је омогућен приступ не само свим електронским услугама АПР-а, већ и осталим услугама еУправе, локалне пореске администрације, еЗдравље, Мој еДневник, еФактура и Моја прва плата.
АПР је једна од ефикаснијих установа, кад је реч о електронским услугама, али је проблем што су цене тих услуга тек нешто јефтиније од редовних, каже Драгољуб Рајић.
„Приметно је да су последњих година цене њихових услуга порасле и у поређењу са таквим услугама у Европи, оне су доста скупе.
„Велике компаније то и плате, али мале компаније и предузетници се жале на то и да зато избегавају да их користе, иду споријим путем, пошаљу неког да чека, јер им је то јефтиније“, каже координатор Мреже за пословну подршку.
По правилу, прелазак на електронске услуге подразумевао би мање запослених људи на шалтерима и следствено томе ниже цене сервиса.
5. Нова правила за извоз у Немачку
Компаније које извозе сировине, компоненте, полупроизводе и услуге мораће да поштују људска права и докажу да нису загађивачи животне средине, у складу са новим законом о ланцима испоруке у Немачкој.
Овај пропис се не односи на српске компаније које извозе готове производе, већ искључиво на добављаче, преноси Параграф.
Овај закон од немачких компанија захтева да направе процену ризика, да одреде особу која је одговорна за спровођење мера ризика, за успостављање поступка за притужбе и документовање подношења извештаја.
„И то у областима дечји рад, принудни рад и ропство, дискриминација, непоштовање права на удруживање, ускраћивање примене зараде, противправно одузимање земље, злоупотреба приватног обезбеђења.
„У области заштите животне средине се позива на три конвенције, о загађујућим супстанцама, употреби живе и прекограничног кретања опасног отпада и њихово одлагање“, изјавила је Тања Линдел, помоћница директора Сектора удружења привреде Привредне коморе Србије за Политику.
Према њеним речима, немачки закон је увертира и припрема фирми за ЕУ директиву која се најављује као доста строжа од немачког закона.
