У Приједору у Републици Српској данас ће бити одржана централна манифестација Дана сећања на све страдале и прогнане Србе у војно-полицијској акцији „Олуја“ која је почела 4. августа 1995. године нападом на тадашњу Републику Српску Крајину, у којој је протерано 220.000 Срба, а скоро 2.000 убијено.
Обележавању тог трагичног догађаја за српски народ који Хрватска слави као дан победе и домовинске захвалности присуствоваће председник Србије Александар Вучић, као и званичници Србије и Републике Српске, а скуп почиње у 19.00 часова.
Србија и Република Српска заједно обележавају Дан сећања на страдале и прогнане Србе у „Олуји“ од 2015. године, а ове године први пут у РС.
Вучић је рекао и да ће данас на Петровачкој цести одати почаст деци која су убијена само зато што су носила српско име.
Он је рекао и да се ове године први пут обележава годишњица страдања Срба у „Олуји“ на територији Републике Српске, која је прихватила део српских избеглица из Српске Крајине које ту и данас живе.
Додик је недавно рекао да Приједор заслужује да се у њему обележи Дан сећања на „Олују“, у присуству председника Србије Александра Вучића и патријарха Порфирија, јер је први прихватио страдалнике из „Олује“, а и сам је био нападнут.
Војно-полицијска акција „Олуја“ почела је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције и јединица ХВО-а на подручју Баније, Лике, Кордуна и северне Далмације.
Дан касније, 5. августа, хрватска војска је ушла у готово напуштен Книн и истакла заставу Хрватске, док су колоне избеглица преко српских територија у БиХ кренуле ка Србији.
Према подацима документационог центра „Веритас“, током акције хрватских снага погинуло је и нестало 1.960 Срба, а протерано најмање 220.000 становника некадашње Републике Српске Крајине.
Међу злочинима који су се тада догодили је и бомбардовање односно пуцање по колонама избеглих. Најпознатији је злочин на Петровачкој цести, када је авион хрватског ратног ваздухопловста 7. августа на путу недалеко од Босанског Петровца, усмртио 10 особа, међу њима четворо деце.
У прихвату избеглих посебно су се тада истакли грађани Приједора и Бања Луке.
