Све о продужењу породиљског на 15 месеци

Шта се очекује од ове мере и које олакшице доноси мамама

426
Фото: Canva

Породиље у овој години очекује нова помоћ државе, за коју ће из буџета издвојити скоро осам и по милијарди динара.


Како је најавила Дарија Кисић Тепавчевић, министарка за бригу о породици и демографију, половином године биће усвојен закон који ће омогућити да се породииљско одсуство за прво и друго дете продужи за три месеца, са 12 на 15 месеци.

Најава ове мере уследила је након објаве првих резултата пописа становништва који је показао да у Србији у односу на претходни попис 2011. године има пола милиона мање становника. Из Центра за маме поздрављају најаву продужења породиљског, али кажу има још много тога што треба решити. Са друге стране демографи не очекују да ће та мера дати жељени ефекат.

Период трајања плаћеног одсуства у свету веома се разликује од земље до земље па је тако у Бугарској 58 недеља, Уједињеном Краљевству 39 недеља, Аустралији 18 недеља, Канади 15 , Немачкој 14, Шведској 12 недеља.

Јована Ружичић из Центра за маме каже да држава новом мером решава проблем многих родитеља, јер деца у вртићу не могу да крену док не напуне 12 месеци. Породиљско се најчешће отвара месец дана пред порођај што значи да мама мора да почне да ради када беба има 11 месеци. Такође, вртићи уписују у јаслице нове групе од септембра те се родитељи на разне начине довијају како да премосте тај период. Користе старе одморе, отварају боловање.

Она каже да чека да се мера усвоји, јер не значи да ће свака најава прећи у закон у пракси. Сматра да нова мера не треба да се односи искључиво на маме, већ да буде фокусирана и на тате.

„Ми би волели ову меру да видимо другачије постављену. Ако већ постоји простор за то, ако се продужавају та три месеца онда да могу да користе очеви. У случајевима где су самохране маме онда оне да користе. Мислимо да би то било добро за све. Тата би могао да види како је то када се мама „одмара са бебом“. И очеви показују интересовање и жељу да буду са својом децом“, навела је Ружичић.

Она је додала да каријера жене напредује спорије у односу на мушкарце, некада чак и стане јер послодавац очекује да ће мама преузети обавезе око детета. Наводи да су се и до сада родитељи сналазили на разне начине да премосте период док дете не крене у вртић – користе одмор, отварају боловање.

Предузетнице и жене на флексибилним уговорима вишеструко су дискриминисане уколико желе да постану мајке Држава најављује да би та неправда могла бити исправљена већ од 1. јануара, еврентуално 1. марта.

„До сада су породиље налазиле алтернативне начине, то су биле разноразне комисије, сналажења. Ако би дошло до овакве мере то је озакоњење оног што се већ дешава у пракси и сада би било без стреса“, навела је она.

Због лошег искуства у породилишту не желе више деце

Како каже у нова мера је позитивна, али ипак сматра да је пре тога требало решити многе друге ствари које муче маме.

„Породилишта се често не повезују са наталитетом, а статистике и бројке Центра за маме показују да свака десета жена бира да више никада не постане мама због искуства (лошег) које је имала у породилишту. Важно је да се среде и поставе породилишта тако да постану места где би жене могле достојанствено да се породе“, нагласила је Ружичић.

Законом о финансијској помоћи породицама са децом запослене жене, без обзира на висину плате коју су имале код послодавца, само у прва три месеца имају загарантони минималац. Што значи да у прва три месеца након порођаја не могу добијати мање накнаде од минималца.

„Редовно добијамо питања од мама како да прегурају период након тога, када немају гарантовани минималац. Имамо жене које имају плату 18.000, 20.000 динара. Ако већ постоји места у буџету за нову меру, хајде да то буде мера која гарантује бар минималац током читаве године док је мајка са дететом. У том периоду немате начина да повећате буџет, не можете да повећате буџет и да нађете додатрну посао“, рекла је Ружичић.

Замерка је и што повећање минималца, не прати повећање накнада женама на породиљском.

„Минималац је од Нове године повећан на 40.000 динара, а жене које су пре три месеца отишле на породиљско имаће 35.000 динара, примаће стари минималац“, рекла је Ружичић.

Појашњава да је важно и усклађивање рада и родитељства, усклађивање радног времена вртића са радним временом родитеља, да држава гарантује прве три године када се жене врати са породиљског да ради у првој смени.

Никитовић: Не очекујем ефекат

Србија је позната као земља са дугим породииљским одсуством, а Владимир Никитовић, демограф каже да не очекује да ће додатно продужавање утицати на повећање наталитета.

„Не очекујем ефекат у том смислу, јер је то покушај да се закрпе озбиљнији проблеми у овој сфери. Земље које имају дуго породиљско одсуство то имају јер не постоји могућност инстуитуционалног чувања деце, број места у јаслицама је лимитиран. Дуго породиљско одсуство је начин да се људима пружи прилика и да се посвете одгајању детета“, рекао је.

Напомиње да дуже породиљско одсуство значи да се жена касније враћа на посао, на тржиште рада, те да то директно утиче на одлагање родитељства.

„Ово је само један од четири кључна разлога који утичу на фертилитет. Држава покушава кроз финансијску меру да побољша фертилитет, али то је погрешан, конзервативан начин. Родитељима би много више помогло да им послодавци изађу у сустрет са клизним радним временом, комбиновањем чувања деце и радног времена. То на дужи рок може дати резултат. Ми мислимо да је све у финансијама. Жељени број деце је и даље висок код нас, али у реалности га нема“, рекао је Никитовић за Еуронеwс србија.

Напомиње да је у Србији неповољна је старосна стрултура, да је важно зауставити смањење броја становника, а подмлађивање становништва је кључ у демографији.

Подсећа да у Западној Европи смањење броја становника успоравају имиграције и досељавање младог становништва из других крајева света.

„То је краткорочно, брзо решење“, рекао је он и додао да се исељавање становништва из Србије не може зауставити, да то нису успеле ни јаче економије, али да може да се побољша животни стандард појединца.

„Досељавање је нама нужно потребно. То могу бити наши људи који би се вратили из иностранства или неки други досељеници из других крајева света. То је неоходно“, закључио је он.

Постави одговор

Please enter your comment!
Please enter your name here