Захтеви за инострану пензију подносе се у Србији

208
Foto: Pixabay

Уколико је неко радио у Србији, али и у једној или више других држава у којима има радни стаж, захтев за обрачун пензије подноси оној у којој живи. Уз захтев за инострану пензију важно је навести све државе у којима је остварен неки стаж и то доказати документацијом.


Пензионерка из Београда, која је годинама радила у Италији, а има и део стажа у Београду, у пензијском фонду je хтела да провери да ли се године сабирају или у свакој од земаља треба да има испуњен услов за пензију. Такође није знала да не мора посебно да се обраћа и једном и другом пензијском фонду. Довољно је било што је дошла у српски. Ту су јој објаснили да није потребно да захтев шаље у Италију, без обзира на то што тамо има више стажа, нити ће ако сакрије стаж у Србији имати већу пензију из Италије.

Било је случајева да поједини осигураници непосредним подношењем захтева за пензију нису пријављивали српски део стажа због погрешног очекивања да би домаћа пензија могла неповољно да утиче на износ иностране, објашњавају у Фонду за пензијско и инвалидско осигурање. Србија има закључене уговоре о социјалном осигурању са 31 државом којим је начин обрачуна и исплате пензије регулисан. Циљ међународних споразума је управо у томе да се олакша остваривање права на пензију, те се захтев поднет у једној држави сматра захтевом у свим државама.

Има и оних који су радили у пет различитих земаља. Али ако постоји конвенција довољно је да се пријаве за пензију само у својој држави, напомињу из Фонда ПИО. Они који су радили или раде у земљама са којима Србија нема конвенцију мораће директно да се обрате тамошњим фондовима за пензијско осигурање.

Захтев за пензију искључиво се подноси у земљи где будући пензионер има пребивалиште, али је важно да се наведу све државе у којима је остварен неки стаж што је неопходно да се докаже приложеном документацијом.

Упитани шта ако неко нема све доказе о иностраном стажу из Фонда ПИО одговарају да је потребно у захтеву што прецизније навести податке о послодавцу и тачна места и периоде рада. Ово се односи на запослење, али и на обављање самосталне делатности, или на било који рад који важи према правним прописима поједине државе предвиђен као обавезно пензијско осигурање.

Обавеза Фонда ПИО је да пре свега утврди стаж у Србији, па ако је трајање тог стажа довољно за остваривање пензије фонд ће донети решење и утврдити право на такозвану самосталну пензију. За овакву принадлежност стаж остварен у иностранству није потребно урачунавати па зато и није неопходна претходна потврда од иностраног пензијског фонда. По доношењу решења у све државе у којима је остварен стаж упутиће се обавештење о захтеву, уз потврду стажа из Србије, као и обавештење о коначном поступку.

Из Фонда ПИО наглашавају да на основу документације инострани пензијски фонд спроводи поступак према прописима те државе и на основу тога одлучује о праву на пензију. То што су испуњени услови за принадлежност у Србији не значи да су испуњени и у иностранству. Могуће је и обрнуто. Да се због повољнијих услова за пензионисање оствари инострана, али не и домаћа пензија.

У случају да будући пензионер добије српску али не и инострану пензију, потребно је да по испуњењу услова за инострану принадлежност поново поднесе захтев и то опет у држави у којој живи, без обзира на то што је реч о пензији из стране земље. Исто тако, ако неко нема услов за српску пензију потребно је да затражи потврде стажа из свих земаља у којима је радио.

У укупан стаж ће се сабрати сав стаж, или само инострани који уз српски представља довољан збир за испуњење услова за пензионисање. При одређивању висине пензије у обрачун се узимају искључиво зараде остварене у Србији. Затим се висина пензије одређује као да је будући пензионер радио само у Србији, а потом се од тако добијеног износа обрачунава сразмеран део који одговара уделу српског стажа у укупном трајању.

Сличан принцип примењују и друге државе па не може да се догоди да нижа зарада у Србији умањи италијанску, француску или словеначку пензију.

Прималац сразмерне пензије у нашој земљи може да буде корисник самосталне пензије у другој држави, или чак може да користи и другу врсту пензије, па тако српски старосни пензионер може да у другој држави прима инвалидску или породичну принадлежност.

Споразуми наше земље с другима уређују и питање преузимања навршеног стажа који је краћи од минималног прописаног трајања за остваривање овог права. Та граница је најчешће 12 месеци али је у неким државама и краћи стаж довољан за пензију.

Уколико је пак будући пензионер радио у Србији, а када је стекао услов за пензију живи у другој држави, он захтев за пензију подноси у пензијском фонду те државе која ће захтевом о томе обавестити српски Фонд ПИО, закључују у фонду.

Постави одговор

Please enter your comment!
Please enter your name here