Рат између Русије и Украјине обележио је 2022. годину и бацио у засенак све друге догађаје у свету, Иран се суочио са једним од најзначајнијих изазова избијањем протеста после смрти младе Курдкиње, Британци су изгубили краљицу Елизабету II, председник Кине Си Ђинпинг обезбедио је место у историји као најутицајнији лидер после Мао Цетунга, Илон Маск је преузео Твитер, а број становника на Земљи прешао је осам милијарди.
Почетком јануара у Казахстану су започели немири и масовни протести изазвани растом цена гаса. Председник Токајев прогласио је ванредно стање 4. јануара, првобитно у Алма Ати, највећем граду, и у провинцији Мангистау на југозападу земље. Демонстранти су упали у средиште градоначелника Алма Ате, запаљена је зграда тужилаштва и регионални одбор владајуће странке Нур отан. Запаљена је и резиденција председника и друга здања администрације, па и медијске куће, заузет аеродром. Влада је поднела оставку. Ванредно стање проглашено је у целој земљи. Уследила је интервенција земаља Организације уговора о колективној безбедности (ОДКБ) чије су чланице осим Казахстана и Јерменија, Таџикистан, Киргизија, Русија и Белорусија. До 11. протести су обустављени. Укупно, процењује се да је било више од 200 жртава, а више хиљада лица је приведено.
Више од 200 особа убијено је од 4. до 6. јануара у селима нигеријске државе Замфара у нападима наоружаних разбојника. Били су то најтежи напади те врсте у новијој историји те земље, са највише жртава, названи Замфара масакр. У конфликту чији изазивачи се најчешће представљају као правоверни исламски борци, погинуло је током претходних десетак година, око 12.000 особа, а приближно 450.000 је расељено.
У Јемену се 21. јануара догодио масивни ваздушни напад на места Саада и Ходаида, на северозападу земље, у области која важи за упориште покрета познатог као Хути. Погинуло је више од 70 особа, међу њима и деца која су се приликом напада играла на оближњем спортском терену. Повређено је 108 лица. Нападнут је и објекат за задржавање миграната. Коалиција коју предводи Саудијска Арабија одбацила је оптужбу да стоји иза напада.
Руске трупе започеле су 24. фебруара инвазију на Украјину. Према терминологији званичне Москве реч је о специјалној операцији изазваној односом према руском становништву у Украјини, односно према Доњецкој и Луганској републици, које су претходног дана и затражиле интервенцију. Један од повода несумњиво је била и чињеница да је званични Кијев обелоданио одбацивање Будимпештанског споразума из децембра 1994, којим је Украјина одустала од атомског програма у војне сврхе.
Званична Москва интервенцију је представила и као денацификацију.
Портпарол руског Министарства одбране генерал-мајор Игор Конашенков, 6. марта, изјавио је да документи, које је руска страна добила од запослених у украјинским биолошким лабораторијама, потврђују да су се компоненте биолошког оружја развијале у Украјини, а по њему, на дан почетка војне операције Русије у Украјини успешно су уништени посебно опасни патогени који изазивају кугу, колеру и друге смртоносне болести.
Руководилац руског тима за заштиту од радијације, хемијског и биолошког оружја Игор Кирилов сутрадан је појаснио : „Биолошке лабораторије у Лавову су експериментисале са патогенима куге, антракса и бруцелозе, док су лабораторије у Харкову и Полтави експериментисале са дифтеријом, салмонелом и дизентеријом“.
По Кирилову активност биолошких лабораторија позната је од 2014, од када се зна за амерички програм такозване реформе украјинског здравственог система. Додао је да је у Лавову уништено више од 320 контејнера са екстремно опасним патогенима, те да је јасно да су се тамо одвијали војно-биолошки експерименти. Званични Кијев одбацио је ове наводе.
Уследило је, 8. марта, саопштење Министарства спољних послова Кине, којим су позване САД „да разјасне своју активност по питању биолошке милитаризације у земљи и у иностранству“. Како је речено, према сазнањима Пекинга, Америка контролише 335 биолошких лабораторија у 30 земаља света.
Извиђачка беспилотна летелица типа Тупољев Ту-141, совјетске производње, срушила се 10. марта, у Загребу. Долетела је са подручја Украјине. Чињеница да противваздушне снаге Хрватске, али ни Румуније ни Мађарске, односно НАТО снага, нису реаговале, ако су је уопште уочиле, изазвала је бројне реакције и контроверзе.
У Саудијској Арабији, у складу са правном регулативом званичног Ријада, 12. марта, извршена је највећа масовна егзекуција у историји те земље. Жртве су били осуђеници разних профила, од убица до припадника екстремних и милитантних група, укупно 81 лице. Међу њима и чланови Ал-Каиде, такозване Исламске државе као и присталице јеменских Хута.
Пуштен је у рад, 18. марта, „Чанакале 1915“ над морезом Дарданели, најдужи висећи мост на свету, укупне дужине 4.608 метара. Главни распон је 2.023 метра, ширина 45,06, висина 334 метра. Његовом градњом надмашен је до тада најдужи јапански мост Акаши каикјо, познат и као Бисерни, за 32 метра. „Чанакале 1915“ је први стални прелаз, односно мост, преко Дарданела, док над Босфором постоје три моста, као и тунел испод мора.
Талибанске власти у Авганистану саопштиле су 23. марта да неће отворити средње школе за женску децу. Према наводима тамошњег Министарства образовања школе ће бити затворене док се не изради програм који ће бити усклађен са исламским правним нормама и авганистанским културним наслеђем. Генерални секретар УН Антонио Гутереш изјавио је тим поводом да је одлука талибана „дубоко разочаравајућа“.
У априлу 2022, вишедневне изузетно јаке кише на простору јужноафричке провинције Квазулу-Натал, довеле су до бујичних поплава, разарања бројних објеката и инфраструктуре, губитака живота и огромне материјалне штете. Поплаве су погодиле приближно 41.000 лица а потврђено је да је погинуло 435 особа. Председник Јужноафричке Републике Сирил Рамафоса описао је поплаве као „катастрофу огромних размера, каква до сада није виђена у земљи“.
Последњи преостали припадници украјинског пука „Азов“ предали су се у Маријупољу, 20. маја, после вишемесечних борби. Стратешки важна лука и индустријски центар на Азовском мору Мариупољ, био је од почетка рата у Украјини крајем фебруара поприште борби. Као посебно тежак терен испоставила се челичана Азовстаљ где су се утврдили припадници специјалног пука „Азов“. Борбе око Азовстаља вођене су од 19. марта. Почев од 16. маја 2.439 припадника пука „Азов“ и других украјинских снага, који су се налазили на простору фабрике Азовстаљ, положило је оружје и предало се. Последња група у којој је био 531 припадник украјинских снага предала се 20. маја, када су руске снаге преузеле потпуну контролу над подземним објектима индустријског постројења.
Одлуком Врховног суда САД, 24. јуна, укинута је историјска пресуда која је легализовала прекид трудноће у Сједињеним Државама. Суд је поништио одлуку у поступку Роу против Вејд из 1973, чиме је укинуто федерално уставно право које је дозвољавало тај медицински захват у Америци. Суд је, одлуком за коју је гласало шесторо судија док их је против било троје, подржао закон државе Мисисипи. Надаље то значи да је регулатива по овом питању пренета на ниво савезних држава, сваке појединачно. Претпоставља се да би 26 савезних држава могло да усвоји легислативу којом ће забранити тај медицински захват.
Наређење о евакуацији издато је 4. јула за десетине хиљада становника Сиднеја, након што су обилне падавине поплавиле више насеља у највећем аустралијском граду.Приликом разорних поплава изазваних обилним падавинама широм Новог Јужног Велса, евакуисано је око 85.000 особа. Потопљени су и разорени бројни домови, путеви, мостови, пољопривредна газинства. Како је саопштено, током тродневних падавина пало је кише колико уобичајено падне за годину дана. Савезна влада Аустралије прогласила је стање природне катастрофе.
Дугогодишњи председник Владе Јапана и челник Либерално демократске партије, Шинзо Абе убијен је 8. јула, приликом политичког скупа у граду Кашихара, префектура Нара, на југу централног јапанског острва Хоншу. Убица Тецујо Јамагами (41), бивши припадник јапанске ратне морнарице, пуцао је у Абеа док је држао говор, с леђа, испаливши два пројектила. Абе је држао говор током кампање за недељне изборе за Дом саветника, горњи дом јапанске скупштине. Погођен је у врат и у грудни кош. Шинзо Абе (67), који је био челник Владе Јапана од децембра 2012 до септембра 2020, изданак је древне угледне породице, чијих је више представника имало важну улогу у историји Јапана.
У Коломбу, Шри Ланка, 9. јула, демонстранти су упали у Председничку палату, у друга административна здања и у резиденцију председника владе. Протести који су се Шри Ланци протегли на вишемесечни период, последица су привредног краха који је земља доживела. Упадима у централна државна резиденцијална здања претходило је сазнање да је земља банкротирала, што је обелодањено током преговора са представницима Међународног монетарног фонда (ММФ) три дана раније. Криза у тој острвској држави довела је до несташице основних животних потрепштина, хране, горива, гаса, лекова, приморавајући људе да чекају у колометарским редовима како би купили ограничене количине робе. Влада је затворила школе и препоручила запосленима да раде од куће.
Украјински министар спољних послова Дмитро Кулеба изјавио је 11. августа да је упутио позив за слање међународне мисије у нуклеарну електрану Запорожје, у којој би били представници Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА) и војни стручњаци Уједињених нација. Русија је претходно затражила састанак Савета безбедности УН у вези са, како је речено, нападима снага Кијева на нуклеарну електрану Запорожје. Током марта руске снаге су заузеле Запорожје, највећу нуклеарну електрану у Европи са шест реактора и постројење је наставло да ради са 70 одсто капацитета.
Руска војно-цивилна управа Енергодара саопштила је да је Кијев 7. августа испалио ракету Ураган калибра 220 милиметара са касетном бојевом главом, чији су делови оштетили управне зграде и околни простор спремишта и да је пре тога украјинска војска бомбардовала Запорожје 5. и 6. августа. Званични Кијев је насупрот инсистирао да електрану гађају руске снаге.
Стални представник Русије при УН Василиј Небензја изјавио је у Савету безбедности да, како је рекао, „Праве размере нуклеарне катастрофе у Запорошкој нуклеарној централи је тешко и замислити. У овом случају, одговорност за то ће пасти на западне спонзоре Кијева“. На истој седници Савета безбедности УН, генерални директор Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА) Рафаел Гроси рекао је међутим да тренутно не види директну претњу по нуклеарну безбедност у електрани Запорожје након гранатирања њених просторија и да према прелиминарним проценама експерата ИАЕА, није било директне претње по нуклеарну безбедност услед гранатирања електране или друге војне акције. Гроси је такође позвао на „тренутни прекид непријатељстава и организовање посете мисије ИАЕА нуклеарној електрани Запорожје што је пре могуће“.
Дарија Дугина, кћерка познатог руског мислиоца Александра Дугина ког су бројни западни медији описивали као утицајног у Путиновој Русији, погинула је у експлозији аутомобила 20. августа, надомак Москве, код места Бољшој Вјазми. Вероватна мета је био сам Александар Дугин. Драја, иначе позната новинарка, те вечери је возила очев аутомобил. Александар Дугин најчешће се тумачи као десничарски аутор и идеолог. Поједини медији представили су га као неку врсту идејног творца руске војне интервенције у Украјини. Дарија (29) је такође марта ове године доспела на америчку листу санкционисаних Руса као уредник сајта Уједињени свет (УWИ).
Цена гаса у Европи била је, 26. августа, 3.319 долара за хиљаду кубика, на лондонској ИЦЕ берзи. Шокантне промене догодиле су се убрзо пошто је започео рат у Украјини.
Најмање 70.000 људи у Прагу је протестовало против владе, ЕУ и НАТО, 3. септембра. Протести су изазвани незадовољством због раста цена енергената, посебно струје и гаса, за шта демонстранти окривљују како Владу Чешке, тако и политику Брисела, односно ЕУ, као и НАТО. Председник Владе те земље Петр Фијала изјавио је тим поводом: „Демонстрације на тргу Светог Вацлава су сазвале снаге које су проруске, блиске екстремним ставовима и раде против интереса Чешке“.
Британска краљица Елизабета II, чија је владавина трајала рекордних 70 година, умрла је 8. септембра. Имала је 96 година. Рођена 1926, на престо је ступила 1952. Период њене владавине, строго уставне, поклопио са са епохом деколонизације па отуда и са демонтажом империје, мада је заправо главни драгуљ Британске империје, Индија, стекла сувереност раније, августа 1947. Остала је и надаље монарх низа чланица Комонвелта, у прво време Аустралије, Канаде, Новог Зеланда, Пакистана, Шри Ланке, Јужноафричке Уније, Јамајке, Антигве и Барбуде, Бахама, Белизеа, Гренаде, Папуе Нове Гвинеје, Соломонских Острва, Сент Китса и Невиса, Сент Лусије, Сент Винсента и Гренадина, Тувалуа. Доцније су поједине попут Пакистана, Шри Ланке, Јужноафричке Уније, постале републике. У време када је преузела британски трон, Винстон Черчил био је премијер Уједињеног Краљевства, Стаљин је водио Совјетски савез, Хари Труман Сједињене Државе. Током њене владавине промењено је 15 премијера Велике
Британије, док се у САД променило 14 председника. Њен прворођени син, принц од Велса, ступио је на трон Уједињеног Краљевства под именом Чарлс III.
У пограничним сукобима између Киргизије и Таџикистана, средином септембра, погинуло је најмање стотину особа а 139 је рањено. Из зоне сукоба расељено је 136.000 лица. Инциденти пропраћени жртвама догађали су се у више наврата током 2022. као и претходне године, кулминација је међутим била између 14. и 19. септембра. Постоји спор око границе као и мањински проблем који је извор нетрпељивости. Киргистан је саопштио да су таџикистанске снаге отвориле ватру на неколико њених граничних испостава. Таџикистан је оптужио киргистанске снаге да су „тешким наоружањем“ гранатирале једну од граничних испостава и седам села. Следила је обострана употреба тешког наоружања, војних хеликоптера, беспилотних летелица. И Бишкек и Душанбе негују блиске односе са Москвом, чији притисак је помогао обустави конфликта. Руске војне базе постоје и у Киргизији и у Таџикистану.
Власти Шведске и Данске упозориле су, 26. септембра, да би требало избегавајти воде око острва Борнхолм у Балтику, и то у радијусу од пет наутичких миља, пошто је уочено изливање гаса, лоцирано североисточно од острва. Наглашено је и да се узрок инцидента утврђује. Одмах је међутим речено да је узрок проблема изливање гаса из руског гасовода Северни ток 2, а да је пад притиска утврђен је и у Северном току 1. Гасовод, којим је требало да се удвостручи обим испорука од Санкт Петербурга пут Немачке, управо је био завршен, и напуњен, са 300 милиона кубних метара гаса, када су власти у Берлину отказале 22. фебруара сертификацију.
Председник САД Џозеф Бајден још 7. фебруара, на заједничкој конференцији за медије са немачким канцеларом Олафом Шолцом у Белој кући, изјавио је да „неће више бити Северног тока 2“ уколико Русија нападне Украјину.
На стадиону Канџурухан у месту Кепањен, источна Јава, Индонезија, 1. октобра, у нередима и стампеду погинуло је најмање 135 лица а 583 особе су повређене. Након утакмице навијачи Ареме, пошто је домаћи тим изгубио, изашли су на фудбалски терен и напали полицију и играче противничке Персебаје. Била је то најсмртоноснија фудбалска катастрофа у Азији, односно трећа по броју жртава у историји фудбала уопште.
Председник Кине Си Ђинпинг трећи пут је изабран за генералног секретара Комунистичке партије Кине на седници комитета 23. октобра и тако обезбедио још један петогодишњи мандат на функцији председника Кине и тако постао најмоћнији кинески лидер после Мао Цетунга.
На Конгресу КП утврђен је програм за стварање просперитетног друштва до 2050. и враћање Кине на светску сцену као политичког, економског и културног лидера, а Си је позвао на „велико подмлађивање кинеске нације“, на бржи војни развој, више ослањања на домаћу технологију и интереса Кине у иностранству.
Милијардер Илон Маск и званично је, 28. октобра, постао власник друштвене мреже Твитер, након вишемесечних преговора са акционарима. Убрзо након преузимања компаније отпустио је низ руководећих личности тог предузећа. Борд директора Твитера одобрио је крајем априла продају компаније Илону Маску за 44 милијарде УС долара. Након преузимања Твитера саопштио је да жели да „победи“ спам ботове и учини јавно доступним алгоритме који одређују како се садржај представља корисницима и спречи да платформа постане место мржње и подела.
Министарство одбране у Кијеву саопштила је 11. новембра да су украјинске јединице ушле у Херсон и да је тај град, који су руске снаге освојиле 2. марта, ослобођен. Евентуално преостали руски војници позвани су на предају. Министар одбране Русије Сергеј Шојгу наложио је 9. новембра заповеднику руске војске у Украјини генералу Сергеју Суровикину да спроведе повлачење трупа преко Дњепра. До повлачења је и дошло на предлог Суровикина, несумњиво из стратешких разлога. Срушен је притом и Антонијевски мост преко Дњепра, најближи прелаз који повезује град Херсон и источну обалу реке.
Представник власти у Техерану, генерални тужилац Ирана Мохамед Џафар Монтазери, саопштио је 3. децембра да је „полиција за морал“, престала да постоји. Гашт-е-Ершад, у значењу – Патроле за усмеравање, како је гласио званичан назив, су посебне полицијске јединице задужене за поштовања исламског и традиционалног морала у Ирану. Практично, то је значило да су санкционисани они за које је процењено да се понашају или одевају непримерено. Смрт двадесетдвогодишње Махсе Амини у полицијском притвору 16. септембра уследила је пошто су је ухапсили припадници „полиције за морал“. Умрла је два дана након што су очевици оптужили полицајце да су је приликом хапшења претукли. Полиција је негирала писања на друштвеним медијима да је Амини претучена, образложући да јој је позлило док је чекала у реду са другим притвореним женама, те да се догодио „изненадни“ срчани удар. Махса је ухапшена у Техерану где је допутовала како би посетила родбину. Наводно није строго поштовала правила ношења хиџаба. Њена смрт била је повод за масовне протесте, прво у њеном родном Секезу, Курдистан, одмах потом и у Техерану и 30 других градова широм Ирана. Окупљени демонстранти као главну паролу узвикују „Жена, живот, слобода“ али се чују и узвици „смрт диктатору“, при чему се мисли на ајатолаха Али Хамнеија. Масовни вишемесечни немири, односно интервенције властодржаца, довели су до стотина жртава.
