Хтео сам зеру да починем
Од пискарања ситних књига
И гацања по блату душе
Испод гранчина успомена.
Баш сам хтео,
Овако на крају календарске године
По ћеифу свом.
Авај небо се мрчи
Пушкарање из сокака паланачких поче.
Руше се звезде луталице.
Само оста она
Весела и насмејана
Звезда Даница.
’’Ето, ђавла, вакат, нико јој
Ништа не може’’.
Поскочи од срца и радости
Моја драга друга Лелана.
***
’’Нема починка… пиши … нешто весело’’,
Захваљује ми дотична Биља
Наоружана милошћу
Пакета за годину Нову.
Једини мој милодар.
Остарило се, нема шта. Тапија.
Из милошти
Вирка боца ’’Царице Милице’’,
(успомена на прве положене колоквијуме
Наших унверзитета и моју драгу Естер из
Српско – мађарске коалиције,
Она шаптач, ја узоран блејач.)
Милице Царице,
Бруцошка девојчице.
***
’’Наша варош као да се скупила изнад
Казана где се кувају празне чауре плавог мака.
Гола смо ледина.
И свицима се никад
Бољи живот отео није.
Док трају они живе.
Како тако, али вечно им сија задњица.
Ало, Нова је година.
Баш нико да се нађе у људству нашег града,
Да бар најмлађе са светлошћу уведе у светлу будућност.
Калдрма живота.
Разорена и мрачна.
И дочеке ударише на дневно.
Нафака.
Ваљда да се млади више и не пипају.
Све наопако.
Наоштрила се баш Мила Веселица.
Богара.
А тек Биља кад отчепи, никад стат.
***
Шмугнух у офис са четири промаје.
Заигра жеља
Да се ушљокам ’’Царице Милице’’,
Мезетећи Слаџу из Масне Поњаве
(19 парче)
***
По налогу газда Шуце
Инокосно пословодни орган Слаџа,
Из Масну Поњаву, потписник свих
Позитивних законских прописа и подзаконских аката ’’Комуне Б’’
Са радном целином, фармом пилића ’’Код три лепа бела пера’’
Сазва састанак под хитно,
У некадашњој синдикалној сали Задругара еx.Завичаја
Са тачком дневног реда
’’формирање елитног одреда пилећег батаљона.’’
Предавач је доктор Драган,
обавезно присуство свих запослених,
А састанак ће имати саветодавни карактер ,
Ради обликовања првог домаћег бачког пилета.
’’Ово вам дође као семинар, екипо ’’.
Терапија.
Ваља послушат доктора.
Увек се нешто поучно нађе… растегну Фирга.
Климнуше главом, муње небеске,
Прости радници… три света…
’’Гробар’’ Драган, ’’Џанки ’’ Никола и Вук научник,
Утегнуте младице.
Истесала их тежачка работа око фарме,
А вала и звезда што је ударила овог љета
Као попиздела.
Асвалт изгоре.
Свак се о свом јаду забавио.
Гуре се у сенци јавора
У ишчекивању семинара.
***
Отегла се патња потанког живота
У ишчекивању доктора Драгана.
Синдикална сала у очају мемле и жутила,
Примакнуте клупе од босанских јелика до зида.
Један мали дактило сто, две гвоздене столице
Без наслона.
На зиду слика човека са сунцем у коси.
Слика нашег председника.
Она са Газиместана 1989., када је
Милион Србаља из петнијех жила и из свега
Гласа заоргало.
’’Ој Србијо из три дела
Ускоро ћеш бити цела
Ускоро ћеш бити цела.’’
Забележише људи. Пискарала.
Издадоше они што су највише букали. Најближи.
Они до мојега и твојега.
Издадоше Слободана.
Слика је потамњела. Нико је не дира.
Боје се.
Да се Господар не врати из мардеља.
***
Отчепи доктор Драган.
Крену семинар.
Увод у теорију са прикључцима из стварног живота.
’’Наша пасмина пилића је ’’cobb-500’’.
Наука хибридних записа каже да наше
Јато белих зверова има све што треба за наше тржиште,
Интензиван раст, јаке и велике ноге,
Велике груди и наравно предуслов за велику добит…’’
Развуче се докторова теорија као лења пита.
Закуњат ће екипа са Фиргом на челу.
Само Слаџа цупка нонама.
Окрену плочу доктор Драган.
’’…формирање елитног одреда пилећег батаљона,
По налогу газда Шуце,
Извршит ће се вечарас.
Налог гласи да се излучи и пресели
Две хиљаде петлова у новоотворени погон,
некадашњу радионицу Јове Рупе.
Понављам, само петлови.
Кокице остају у старом погону.
Селидбу ће надзирати директорица Слаџа,
која ће обезбедити средства и технику за пресељење.
Има ли каквих питања?’’
Заблејачио се ’’милоџанки’’ Никола у Слаџу и доктора.
Све му се побркало у глави.
Семинарски све му сијева у мозгу.
Доктор је кроз своје семинарско излагање
Више пута споменуо Шуцу газду,
Пет пута директорицу Слаџу, елитни одред кокота три пута.
Просте раднике ниједном.
Алал ти беседа докторе.
’’Бива докторе , а како да ми знамо
Које је мушко а које женско пиле’’?
’’и ту је искуствена наука рекла своје.
Пиле је стратешка храна за нашу државу ,
Ваљда вам је то јасно.
Ако пиле има мало већу кресту онда је мушко.
Ако га по крести не препознаш,
Ухватиш пиле за капурицу и подигнеш га од земље,
Буде ли подигло обадвије ноге, женско је,
Ако ноге испружи надоле, певац је. Ето тако.’’
’’Ништа не разумем. Јасно ми није,
Креста, ноге, горе, доље..’’,
Курчевито закјучи ’’милоџанки Никола.
’’Нема ту шта јасно да не буде. Него
Донесите у корпи за селидбу пилиће
Да вам на лицу места поновимо градиво’’,
Са смешком ће господствено доктор Драган.
Здурну се Слаџа.
Загрме директорски.
’’Ки си смотан. Кифлица. Ак тако
Не знаш , тури прст у квочку’’,
Проломи се аплауз синдикалном салом.
Заплаудира и сам
’’милоџанки’’ Никола.
***
Општа оцена саме сврхе
Одржавања семинара,
Био је мали корак
У историјским процесима
Долазећег Златног доба,
Без алтернативе,
Без предаје,
У славу њихову
Док се наругују здравој мисли,
Шпрдајући се логици
Кад од простог живота
Оста грудина која се пуши,
Ширећи смрад лажи и превара
Црвеном линијом,
Која се губи у непочин мрака
Као високоумна патетика,
За недокучивим.
Далеко ти добаци , родјаче. Баш далеко.
Свела се будућност,
На Слаџину видовитост.
’’Прст у дупе.
Рођаче.’’
***
Још су у причи Биља и Мила Веселица.
Никако да охану.
Ето и мене из офиса са четири промаје ,
Као некад.
Прати ме ’’Нервозни поштар’’.
’’Састала се родбина
Код даиџе Идриза,
Ове ћемо ноћи заједно сви
Нову годину чекати…
Пахуље бијеле падају,
Дјеца се њима радују,
Пијани даиџа хоће да повраћа,
Стара се година никада не враћа…
Нова година куца на вратима,
Чаше горе сви, чаше горе сви,
Хајмо заједно, хајдемо весело,
Нека нам, нека нам у весељу пролази.’’
***
’’Да зна кадија, шта је ’’Царица Милица’’
Он би место ћитапа држао
Бардак под главом’’.
Стави тачку на свеже заборављену
2022. годину, рече
Мила Веселица.
