Најважније је
Додирнут нежност
Нових година.
Почет их низат,
Бројаницу правити.
Пазит добро да натакнеш
Бобу по бобу,
Низ да непукне.
Конац да није склон трулењу.
И погодит облик шаке.
Глатко да је натакнеш.
Заглавит дубоко.
Бразда.
Она прва.
Новогодишња
Заливена са фрушкогорским ’’Милионом’’
И пре него пукне
И чеп удари у плафон
Пожелет жељу.
Баци поглед на пенушавац
Да много не цурка по патосу
Штета.
Баш права штета буде
Струлит ће чамови под
А тебе срећа пратит неће.
Расипниче,
Разбојниче један.
А ти негде пред свитање
Окрени се у кревету,
Кревету за двоје,
Онај што лако не пуца
(ченгелама дуплим затегнут).
Погледај јуначе
Туђа жена крај тебе спава
А ти почни пребират
Кога си синоћ љубио, кога си синоћ измрљао
Пенио
И поразно бацио поглед
На струљену сијалицу
Јефтиног мотела
И заспао у лету
Између два уздисаја
Старе
И године нове.
Шпароге си динстала
На тихој ватри сећања
Нигде никог,
Да заплаче са тобом
За све успомене
Година нанизаних.
Ланац све краћи
Карике на марике
Никад више низат нећеш.
Хајд сад рођени.
Време је
Ни облачит се немој
Сјури се низ степенице
И шанка се лати.
Клин се клином избија
Можда се сетиш
Где си
У ком си граду
Са ким си био
Чију си жену туђу љубио.
Хајде рођени
Чека те шеф сале Рајко,
Годинама га неће сан
Испраћајући
Последње госте
Пролупале
И веселе.
Хајде.
***
Још те памти мала клупа
Испред Невесињске 105.
Годинама је брат лицка
Да не струне
И не позобље је трулеж заборава,
Дани душом.
Дани писац.
Разбистрила се маглуштина
Испред мрена.
Ни ове године слиске нема.
Глуви ветрови.
Запали и за себе
И за њу.
Твоју нежну Добрицу.
Јако се сети.
А и ако се не сети
Важно бити неће.
Све нам је опроштено
И под конац затегнуто
Можда потегенеш за новим
Клупчетом
Насмејеш се
И буде ти драго.
Бар то претече
Из живота проведеног
Са њом.
Дани дамарима.
Запали тај празнични мени.
Сарајевски ’’Малборо’’.
Још ратне резерве
Се троше
Од Нове до следеће
Године нове.
Сећам се Бисерке,
Лепе Бисе.
Тек свежа распуштеница
Материјална страна брачне медаље.
Ударила немаштина на врата,
Љубав побегла кроз прозор,
Кроз ’’баџу’’ исправља ме Алекса.
Повела и ћерку.
Биса је долазила викендом на плес.
Дате привилегије,
Безвезњаци и џибери да блеје
Пунише да цокћу.
Милутинова девојчица из
Црвеног ’’форд таунуса’’,
Легендарног из педесетих година
Прошлог века.
Не знам зашто је тих
Несрећних ратних година
Први послепоноћни плес
Поклањала мени.
Нисам био у некој форми
Ни по кораку
Ни по парама.
Лако сам се трошио
На последње дане
Самоуправног социјализма
Правећи ждребе
У туђој кобили.
Друге даме из Милутиновог аута
Одлазиле би на команду
’’поступи по наређењу’’ пијаним пунишама.
Биса је и даље плесала,
Све више хватајући уздах
До клонућа,
На моје издајничке груди.
Знао је Милутин
Чувај оно што је било најлепше,
Највредније
У његовом шареном јату
Дугоногих чапљи
Прсатих морки
Цвркутавих жуна.
Лудило.
Деведесетих.
***
’’Царе’’,
’’Реци Милутине’’.
’’Удаде се Биса’’.
Смешка се лисицом.
Знам тај осмех за преживљавање.
’’Грчка царе. Усрећили смо Јоргоса.’’
Чека Милутин моју сузу.
Не би је.
Знам Јоргоса.
Знао је да бирка славонски лужњак
И фрушкогорску липу.
Талпе.
Код Милутина је све било
По заслугама.
Посигурно Бису је добро
Сачувао.
Све до Јоргоса.
Од мене вајде никакве
Било није.
Више не плешем
Ваљда не пада ми на памет.
Не пада.
Или је и ње све мање.
Нежна Биса.
Заувек закована
За све будуће нове године
Које одбројавам
Ситно.
***
’’Добри мој манипулаторе…’’
Пше Добрица честитке.
’’Мајсторе, помози’’,
Пише Блу честитке.
’’Писац напиши нешто честито’’.
Пише Мила Веселица честитке,
’’Ајде нешто лаганини’’.
Пише Лејка честитке.
Мазни испраћај 2023. године.
О свом сам се јаду забавио.
Не иде ми.
Не пишу се више честитке
Ни звончићи не звоне.
Боже ме сачувај
Какав блам.
’’Жеља помози’’ помислих и
Пустих низ мисли
Где наше приче станују
Песму стару:
’’Боже чувај ту жену
Иду времена тешка
Људи су понекад груби
Она је храбра а нежна
Боже чувај то благо
Слажи јој да ћу доћи
Нек чини што јој драго
Нек сама не бдије ноћи.
Лепо је умрети срећан
Кад знаш да чека те неко
Кад неко мисли на тебе
И онда кад си далеко
Устајте сродне душе
И увис дигнимо чаше
За оне који нас воле
За оне најближе наше’’.
Помоћ по земљачкој линији.
Шпарога фест.
***
Још не машим поноћ.
Дочекам је по обичајној навици.
’’И дјед ти је тако, уз шампањац’’,
Смеје ми се моја драга.
Има нетко ко те воли.
Па честитка. Отвори се messenger:
’’Драги мој Неђо,
Сретна ти Нова година.
Нека ти 2024 донесе још више
Љубави, смијеха и наших прича.
Хвала ти што си мој најбољи друг.
Твоја ’’Блу’’.
Пет малих срца из детињства
Лете у небо наших преписки.
Отворих врата
Новој 2024. години.
Добро дошла.
