Златко Валихора и ја кундачимо буђење пролећа у Пивницама.
Киши без разлога да стане.
Ишчекујемо Аничку.
***
’’Кад човек одрекне се љубави, на њено место усели се Звер.
Кад Звер у потрази за храном покоље околину,
Да би преживела, рашчеречи оног,
Који јој је добра учинио.“
Милена Лела Родић из Младенова,
Шпица из Букина.
***
Невесело је затворила врата
У офису са четири промаје
Мила Веселица.
Уби промаја,
Звони лева страна,
’’Не могу да дођем до Аничке’’,
Мршти се мрзећи бљузгу од зиме,
’’Сакрила се’’. Време је празника.
Светска жена је то. Ђавле један,’’
Богоради Мила.
Да су времена младости и чудеса,
Нашла би је Мила, под камен да се сакрила.
Ма какав камен. Да се уткала у било
Коју пређу,
Опарала би Мила пуловер и зепе.
Овако ништа.
Зеро зеро.
Покрети код Миле Веселице
Су огледало варљиве зиме 2023.
Колико корака фали
Од голомразице
До пркоса сунца мајског.
Ајд Мила.
Отпочетка. Крени. Биће боље.
***
Неке битанге и никоговићи
Са руком од силног страха
Нажврљаше ’’Уби Словака’’,
У питомини Кисача.
Копа Мила Аничкине мреже.
Ђе је ђаво нанио
Да на њену лепу страницу живота тури
Српско гнојиво склепано на
Нашој светој ћирилици.
Шта би нашем другу,
Анички из Пивница.
Иста рука тамо с друге стране Дунава
На српској латиници
Шврља и данлиданаске
’’Убиј Србина’’.
Вакат.
***
Присјела нам прва јутарња кафа
Мени више и јаче.
Турска из филџана.
Поломила Тања дршку. Акастиле.
Мила Веселица је у блажој варијанти.
Срче три у један,
Натенане.
’’Ево ти разлога зашто је Аничка
Заћутала.
Ти гледај сада како да
Приведеш причу о Слаџи из Масну Поњаву.
Родо моја…’’
Мудрује Мила. Онако.
Има неке туге у њеном гласу.
Онако одока.
(Родо моја је тепање на радост
И жалост, тумачење је на акценту
Старог завичаја Дрвара.)
***
Знам за други наум.
Хоћу да верујем да је Аничка узела
Мало даха у ушминканим некадашњим
Биоскопским салама наших месних
Заједница, митингује верном народу ,
О златном добу Србије,
Приче о златном руну и златном телету.
Ловац на потезу.
***
Кобајаги.
Почело је пушкарање по котама
Наше отаџбине.
’’Побише нам децу. Они из дежеле’’,
Рече ми Јанко или Јован
Из Пивница.
Аналитика.
Јак је и видра која зна читати
Унапред сплет догадјаја.
Кад је расположен чита и у
Неку прошлост далеку.
Крене.
Тата му је Јанко. Деда му је Јанко.
Прадеда Јанко и тако до неког Јанка
Који је пре триста година дошао и остао
У Пивницама.
Моји су на пушку после ’45-е дошли,
У Гајдобру. Моји се раселише.
Јанкови остају у корену.
Сага о Словацима.
Народу добром и верном
Отаџбини Србији.
***
Хватају ме први предзнаци
Од језе живота.
Пукла је тиква на којој је писало
Срећна Вам Нова деведесет прва,
У Балканској механи,
Где неони трче име твоје
Југославија.
Крчми се полако.
Дернечи.
Троше се најбоље године живота
У сеоској крчми
’’Звезда’’ у Пивницама.
Празне се будјелари
Треска је сламарица
Ките се пролупане певаљке
За дупе се штипају шкрте старе цуре,
Тече живот на бујицу
Лепо се шапуће твоје име , драга.
Наравно од невоље.
Весела Андјелија,
Шефује у маси која се љуља
Као кад кошава прхне
Низ Поља Пивничка,
А зрикавци почну
’’Танцуј, танцуј
Вyкруцај, вyкруцај
Лен ми пиецку
Незруцај, незруцај.
Добра пиецка на
Зиму, на зиму
Нема кажду
Перину, перину.
Стоји војак на варте
На варте
В розтрханом
Кабате, кабате
Од вечера до рана
До рана
Роса на нхо падала
Падала…’’
Јели ово судњи дан,
Живот на краткорочне кредите и минусе
’’боље да љуља него да жуља’’.
’’Молим Андјелија’’.
’’Ништа, ништа… То ја онако. Отело се.
Подјите за мном. Јанко већ одавно чека…’’
Гурка је кроз зној , мећаву, дрхтуљу
Живота, похоте и пијанства.
За мог живота нико се тако није
Знао веселити до Словака из Пивница
И Шумадинаца Бобанових из Враћешнице,
Крај Горњег Милановца.
Живот је баш знао убости место
Где ће запатити
Веселе ноте Србије.
Танцуј, танцуј.
Знамо се ми из Гајдобре
Тако лепо курчит.
Знамо тако лепо и господом
Се звати.
Знамо мрсомудит да ти памет
Стане.
Знамо бити миродјија у свакој чорби
Да не прокисне,
Знамо мирисат на смиље и босиље
Док нас у џепу
Сарансак чува од зала и ала.
Знамо бити добри љубавници
Тамо где други заглаижу.
Знамо се притулит у сваком мраку
И сванут са сунцем,
Који други не укапулаше.
Свашта знамо.
Анђелија веселка одобрава и смеје се.
Око је ’’Звезда’’, крчма у центру Пивница.
Пуна.
Звецкају њени џепови.
Нека. Хвала Богу.
***
Може бит
Да ово што сад пишем
Да се зове
Леланина виртуела,
А није,
Задавам ти Божју вјеру.
Није.
А ти шта рече.
Може бит.
Ето ти га сад
Пексине,
Један.
***
Очекујући Аничку…
Други би одавно звизнули
Од живота.
Копиљани ласно не падају
Нагузичке.
Знају притиснут трпило.
Може им се.
-наставиће се-
