Čuveni simbol Beograda, spomenik vajara Ivana Meštrovića „Pobednik“ zbog nagosti kojom je „sramotio ugledne dame“ umalo nije završio na otpadu.
„Pobednik“ je zapravo prvobitno trebalo da krasi Terazije, ali se ženski deo javnosti zgrožen činjenicom da bi u centru mogao da osvane „go muškarac“ pobunio, te je remek-delo preseljeno na Kalemegdan.
A, čitave zbrke ne bi ni bilo da po okončanju Drugog balkanskog rata, 1913. godine, predsednik Beogradske opštine Ljuba Davidović nije od čuvenog vajara Ivana Meštrovića u čast srpske pobede „naručio“ spomenik koji bi bio postavljen na najprometnijem trgu – Terazijama.
Meštrović je istoga trenutka seo i osmislio skicu, a potom i model – impozantne fontane prečnika od oko osam metara, sa četiri lava i petostepenim stubom od pet-šest metara (simbolom petovekovnog ropstva pod Turcima) na čijem bi vrhu stajao „Pobednik“.
Izrada osmišljenog modela u fiskulturnoj sali škole „Kralj Petar“ samo što nije počela kada je 1914. izbio Prvi svetski rat.
Kao austrougarski državljanin Meštrović je hitno morao da napusti Srbiju, a samo nekolicina njih znala je da pre odlaska nije, kako se verovalo, uništio skulpturu, već da je dao na izlivanje u Češku.
Nakon Velikog rata više nije bilo svrhe izrađivati započeti model onako kako je zamišljen, te je vraćeni „Pobednik“ iz Češke završio u jednoj šupi na Senjaku gde je „čamio“ čitavih devet godina – do 1927., kada se neko setio da bi i ovakav kakav je dobro došao da obeleži jedan sasvim drugi jubilej – deceniju od proboja Solunskog fronta.
E, tada je izbila prava pobuna u prestonici!
Naime, zgrožene činjenicom da bi Terazije preko noći svojom pojavom mogao da oskrnavi goli muškarac, smerne beogradske dame izašle su na ulice kako bi sprečile „širenje nemorala“ i „loš uticaj na mlade devojke“.
Danima je trajala debata o tome kako bi bilo najbolje rešiti novonastali problem. Između ostalog predlagano je da se razgolićeni Pobednik obuče u narodnu nošnju, sve sa opancima i šajkačaom, a bilo je i onih koji su se zalagali da se „kada je već go smesti u neki bazen“.
Pošto niko ni sa kim nije mogao da se složi, na brzinu je pronađeno kompromisno rešenje i spomenik je umesto na Terazijama završio na Kalemegdanu.
Možda deluje apsurdno, tek u javnosti je između ostalog objašnjeno da je spomenik izmešten na ovo mesto i podignut na visinu od sedamnaest i po metara „kako bi se što manje video“.
Naposletku se ispostavilo ne samo da se na ovom mestu spomenik iz svih mogućih uglova (pa i onom koji je naročito mladim damama bio neugodan za posmatranje) bolje vidi, već i da bi da je kojim slučajem završio na Terazijama bio raskomadan u Drugom svetskom ratu.
Uz istorijat ove skulpture vezuju se i dve zanimljivosti. Prva je da jedan od najčuvenijih golih muškaraca nije slučajno postavljen u pravcu Austrije, a druga da svi koji stanu ispod spomenika lako mogu da uoče da je kriv.
[rev_slider alias=“matis-namestaj-novooo“][/rev_slider]
Pogledaj: Spor dug 14 godina
