Мода фарбања јаја за Васкрс у духу популарног минимализма донела је и нове идеје, а међу њима је и фарбање јаја у црну боју.
Црна јаја за Васкрс спомињу се и као обичај у западним крајевима Србије где се у кућама које су у жалости користила вода обојена ораховином или церовом кором како би се јаја фарбала у црно.
У неким изворима наводи се да су оваква јаја носила име „калуђери“ и нису имала никакву декорацију ни сличице.
Српска православна црква, међутим, сматра да хришћански празници какви су Васкрс или слава не захтевају било какву промену у обичајима па се тако и васкршња јаја боје уобичајено – у црвено за чуваркућу и друге јарке боје по жељи.
Што се тиче слављења Ускрса, славе и свих осталих Црквених празника, то није исто као и светско слављење, или на пример, сватови. Црква није само земаљска, него и небеска, и она и на небу и на земљи слави Ускрс и све остале Црквене празнике. То значи да и наши умрли исто славе са нама у молитви и духовној (а не светској – профаној) радости.