Кренете лагано уз Дунав, кроз Сремске Карловце, где можете да застанете на клопу. Пут ће вас водити до Манастирског пута, где код Фрушкогорског крста скрећете на Партизански пут који вас води до манастира.
Манастир се састоји из две целине – мушког манастира са црквом посвећеном Благовестима, који је основао владика Максим Бранковић и женског манастира са црквом посвећеном Сретењу, која је подигла његова мајка, деспотица Ангелина. Манастир Крушедол настао је између 1509. и 1514. године.
Изглед храма, иконостас
У својој основи храм манастира Крушедола има изглед триконхоса, односно у облику тролиста, коју чине три полукружне апсиде са полукалотама. Ту је и барокни звоник који је одвојен од храма и повезан је са западним делом конака.
Услед бурне историје, али и сталног обнављања и доградња, данашња црква и манастирски комплекс немају свој првобитни изглед.
Иконостас манастира чине иконе од 16. до 18. века, а посебно се издваја Деизис, мотив који приказује Исуса Христа у центру, док са његових страна стоје Богородица и Свети Јован Крститељ, који је осликан у 16. веку.
Прича манастира
Деспотица Ангелина је у Срем стигла давне 1487. године и од угледне породице Јакшић добила је земљиште на којем је подигла манастир, данас сеоску цркву у самом Крушедолу.
Корацима своје мајке кренуо је њен син Ђорђе Бранковић, који је постао владика Максим и који подиже мушки манастир Крушедол. То је учинио уз помоћ материјалне помоћи влашког војводе, свог рођака, Јована Њагоја.
„Овај манастир се са својим имањем помиње у турском попису 1546. године. За разлику од поседа осталих фрушкогорских манастира, крушедолски су били далеко већи. Та имања су, према турским пописима из 1566/67. године, знатно и увећана. Током 15. и 16. века крушедолски игумани често бораве у Русији ради прикупљања помоћ. У Крушедолу је 1670. обитавало 90 калуђера и 12 стара“, наводи се на сајту Епархије сремске.
Турбулентан период био је у време Велике сеобе Срба. Игумани су са драгоценостима, приликом овог историјског догађаја, пребегли у Сентандреју, али су вратили пред крај 17. века. Међутим, 1716. године, након битке код Петроварадина, Турци су током повлачења опустошили, опљачкали и запалили манастир, заједно са моштима Максима и Ангелине. Потом је уследио дуг период обнове, зидања конака, проширења цркве…
Није то био једини пут када је манастир био опљачкан. У Крушедолу је била највреднија ризница од свих фрушкогорских манастира, у њему су биле вредне драгоцености Бранковића и остале српске властеле. Ту су чуване све до 1942. када је ризница опљачкана, а остатак блага однет у Загреб. На срећу, сачуване драгоцености су враћене 1946. у Музеј Српске православне цркве у Београду, где се и данас налазе, док је део изложен у сталној манастирској поставци.
Мошти знаменитих личности из српске историје данас почивају у овом манастиру. Ту су остаци грофа Ђорђа Бранковића, патријарха Арсенија IV Шакабенте, митрополита Јована Георгијевића, Јована Рашкова, војводе Стевана Шупљикца, кнегиње Љубице, краља Милана Обреновића…
