Каже ситуиран, успешан мушкарац, једном приликом
„Ништа није важно, шта је важно?
Све што сам радио до сада, радио сам због новца. Новац је сличан сексу, нешто вреди кад га немаш. Не вреди ништа кад га имаш. Мислиш да радиш нешто битно. Кажеш да требаш тај успех како би сам себе ценио. И требаш. Када се пењеш. Али горе се ваздух прореди. Што се више пењеш, то краће и теже дишеш. И стигнеш негде. На сам врх. А тамо нема апсолутно ништа. Врх је пустара. Равна. Горе нема ничег због чега би пожелеи још и још. Само се трудиш да не паднеш. Али, након неког времена више се не бојиш пада. Све почне губити смисао. Не знаш зашто устајеш из кревета или се бакћеш са проблемима. Осим ако …
Имаш неку емоционалну мотивацију. Љубав.
Она ме је мотивисала, хранила, давала смисао… Хтео сам да будем онај који ће некога задивити. Чекао се и надао, али узалуд. Није било обострано. Свеједно, најлепше је бити заљубљен, волети. На крају, све добро што направиш у суштини је љубавно писмо.“
