Богојављење се слави 19. јануара, на дан када се после крштења Исуса Христа у реци Јордан Бог јавио са небеса. Тог дана се православни верници поздрављају са „Бог се јави – Ваистину јави“.
Овај празник по обичају окупља велики број верника у свете храмове. Свету водицу за коју се верује да може да излечи све болести, верници носе кући и чувају до наредног Богојављења. Већина њих на овај дан сваке године долази у цркву по освешћену воду и пали свеће за здравље својих укућана.
На Богојављење у свим православним храмовима се после литургије освећује вода. Обичај је везан за веровање у лековитост и чудотворност Богојављенске водице.
Света водица се користи при многим свештенорадњама и чиновима православне Цркве. Приликом освећивања храмова, домова, гробних споменика и разних предмета који човеку служе или се он њима користи.
Богојављенска водица никада се не квари. Чува се као чудотворна света драгоценост. Према старим обичајима и црквеном предању, уколико се сва количина Богојављенске воде не утроши, онда се тај остатак сипа у цвеће, бунар или реку.
Данас су позната два освећења воде: велико и мало. Велико водоосвећење се врши два пута у години на Крстовдан (Навечерје Богојављења) и на Богојављење, у коме се сећамо Крштења Исуса Христа у реци Јордан, у коме Црква види не само прототип омивања грехова, но и стварно свећење природне воде погружавањем Бога у телу у воду.
То је свечани обред којем, скоро редовно, присуствује велико мноштво народа, који освећену воду носе својим домовима, јер се та Света Водица – Богојављенска, чува у сваком дому преко целе године као велика светиња, а користи се само у великој нужди (болести, узнемиравање од стране злих духова). У неким нашим крајевима обичај је да свештеник сам разноси Богојављенску водицу по домовима верника.
Мало, пак, водоосвећење врши се у различитим приликама, при другим црквеним чиновима и обредима, па и на тражење појединих верника. Према свакој потреби, може се вршити мало освећење воде у свако време и на сваком месту: у кући, у пољу, у врту и тако даље.
