Сир је једна од омиљених намирница у нашој кухињи. Укуси су различити па неко обожава млади, тврди или полутврди, намазни, полумасни или пуномасни. Све у свему, многи на својој трпези воле да имају традиционалне сиреве како од крављег тако и од козјег млека за кога присталице здраве хране кажу да је једна од највреднијих намирница.
Док се једни правдају да има специфичан и тежак мирис и укус они други га обожавају и једу свакодневно, те се може с правом рећи да је козји сир веома цењен и здрав млечни производ. А не треба заборавити да је био заборављен с обзиром да је козарство после Другог светског рата законом било забрањено, да би протеклих десетак година поново додбило на значају, а козји сир, са својим специфичним укусом и текстуром, стекао је репутацију једног од најомиљенијих, али и најздравијих, преноси „Агроклуб„.
Судећи према легенди козјим сиром се некада давно хранио грчки бог Зевс, а данас нам нутриционисти кажу да је извор здравља на нашој трпези па се препоручује у исхрани деце, трудница, спортиста. Он има здраве масти и мање алергена, богат је витаминима, минералима и протеинима, а добро је познато да је одличан природни пробиотик.
Како се прави?
Свака домаћица која у оквиру свог пољопривредног газдинства припрема сиреве одмах ће напоменути да без здравих животиња, њихове адекватне исхране и бриге о њима нема ни доброг млека, а самим тим ни сира. Наравно пресудно је и искуство, као и труд и стрпљење, тако да не могу сви преко ноћи постати произвођачи доброг сира.
Козји сир по традиционалној рецептури без адитива и конзерванса у оквиру кућне радиности није тешко направити каже Рада Стајић из Каћа. Она заједно са сином Александром студентом завршне године сточарства на новосадском Пољопривредном факултету узгаја козе и припрема сир, најчешће од 50 литара млека.
„Након муже коза млеко цедим и не кувам га, довољно је подгревање на температуру до 37 степени, а онда додајен течно сирило. На три литре млека ставим једну кашику, то је мера и оставим посуду са млеком да одстоји око сат времена, то је довољно да се сир издвоји од сурутке, а онда га исечем на коцке. Након сат времена коцке сира вадим и стављам у калуп и притиснем како би се још исцедио“, каже саговорница за „Агроклуб“ и додаје да сир у калупу треба да одстоји пет до шест сати.
Након тога, треба га исећи на коцке и уколико се одмах користи као млад сир она га не соли, а уколико га оставља за каснију употребу и продају кришке ређа у посуду и соли како би се продужила његова трајност. Притисне га да би се под дејством соли сва сурутка исцедила и тако припремљен сир у тој сурутки може стајати око пола године.
„То је преврели сир који како кажу они који су га пробали има укус као права грчка фета, а и сурутка као што сви знамо има своје вредности и квалитете“, каже Стајићева и додаје да се једноставно може направити и јогурт.
Од пастеризованог млека прави јогурт
Стајићева за припрему јогурта млеко пастеризује на температури од 75 степени, затим га мало хлади и додаје јогурт.
„С обзиром да се козје млеко може теже укиселити додајем и мало цеђеног лимуна. Посуду са млеком оставим, а уколико је просторија хладнија морам је покрити, односно мало утоплити“, објаснила нам је саговорница „Агроклуб“ додајући да често прави намазни сир.
На литар пастеризованог млека додаје две кашике јогурта и половину мале кашике сиришта, тако да се млеко током ноћи укисели и након тога га ставља на цеђење. На тај начин добија диван и квалитетан намазни сир, и како нам је на крају рекла, није случајно што многи козје млеко и све млечне производе сматрају не само храном, него и леком, те га највише купују и користе у исхрани деце и болесних.
