Празници су у пуном јеку као и прилике да се препустимо разним ђаконијама. Пословична изрека „једем очима“ чини се посебно релевантном у ово доба године – преноси РТС.
Наука која стоји иза наших навика у исхрани, открива да је процес одлучивања шта, када и колико јести далеко сложенији од пуког трошења калорија и потребе нашег тела за додатним горивом.
Знаци глади су само део слагалице зашто људи одлучују да једу. Професор Алекс Џонсон, бихевиорални неуролог на Универзитету у Мичигену који се бави психологијом и биологијом која стоји иза нашег понашања у исхрани, тврди да је остао фасциниран чињеницом колико искуства мозга са храном обликује потребу за храном.
Како одлучујемо када ћемо јести?
Када једемо очима
Визуелни сигнали повезани са храном обликују наше понашање при јелу, и код људи и код животиња. На пример, уколико је храна умотана у паковање „Мекдоналдса“, већ то је довољно да малој деци буде укусније – од пилећих медаљона до шаргарепе. Визуелни знакови у вези са храном, као што су светлосни ефекти када се храна поставља, такође доводи до тога да се животиње преједају и превазилазе своје енергетске потребе.
У ствари, читав низ сензорних стимуланса – звукова, мириса и текстура – може бити повезан са пријатношћу и утицати на одлуке везане за храну, напомиње проф. Џонсон. Због тога када чујемо привлачан радијски џингл за неки бренд хране, видимо телевизијску рекламу за ресторан или прођемо поред посластичарнице, то ће све утицати на нашу одлуку да једемо, и да често претерамо.
Међутим, нису само стимулуси из спољашњег света оно што утиче на наш однос према храни, већ и унутрашњи образац нашег тела. Другим речима, такође и наш стомак и мозак утичу на наш апетит, а они користе исте механизме учења у које је укључена обрада стимулуса из спољашње средине. Ови унутрашњи сигнали, који се називају и интероцептивни знаци, укључују осећај глади и ситости који извиру из нашег гастроинтестиналног тракта.
Наравно, логично је да сигнали из наших црева јављају када треба да једемо, али улога ових сигнала је компликованија него што мислимо.
Верујте свом стомаку
Осећај глади или ситости делује као важан интероцептивни знак који утичу на доношење одлука о храни.
Да би испитали како интероцептивна стања обликују понашање у исхрани, истраживачи су обучили лабораторијске мишеве да повезују осећај глади или ситости са тим да ли добијају храну или не.
То су радили тако што су мишевима давали храну само када су били гладни или сити, тако да су пацови били приморани да препознају те унутрашње знаке како би израчунали да ли ће им храна бити доступна или не. Ако је миш научен да очекује храну само када је гладан, он би генерално избегавао део кавеза за храњење када се осећа да је сит јер не очекује да ће бити нахрањен.
Међутим, када је мишевима убризган хормон грелин који изазива глад, они су чешће прилазили хранилици. Ово указје да су пацови користили ово вештачки изазвано стање глади као интероцептивни знак за предвиђање испоруке хране и да су се и касније понашали као да очекују храну.
Интероцептивна стања су довољна да обликују понашање чак и у одсуству спољашњих надражаја. Један посебно упечатљив пример научници су уочили код мишева који су генетски модификовани да не могу да пробају храну, али ипак показују склоности према одређеној врсти хране искључиво на основу калоријског садржаја. Другим речима, глодари могу да користе унутрашње знакове према којима доносе одлуке у вези са храном, укључујући када и где да једу и коју храну преферирају.
Ови налази такође упућују на закључак да осећај глади и откривање хранљивих материја нису ограничени искључиво на стомак. Они такође укључују области мозга важне за регулацију и хомеостазу, као што је латерални хипоталамус, као и центре мозга укључене у учење и памћење, као што је хипокампус.
Шта се дешава у вагусу
Оса црева и мозга, или биохемијска веза између нашег стомака и мозга, обликује понашање по питању исхране на много начина. Један од њих укључује вагусни нерв, кранијални нерв који, између осталог, помаже у контроли дигестивног тракта.
Вагусни нерв брзо преноси информације о хранљивим материјама до мозга. Активација вагусног нерва може изазвати осећај пријатности, тако да ће мишеви, на пример често гурати њушку кроз отвор за хранилицу како би га стимулисали. Такође, мишеви науче да преферирају одређену храну и места на којима је долазило до стимулације вагусног нерва.
Овај нерв игра суштинску улогу не само у преношењу сигнала за варење, већ и у низу других интероцептивних сигнала који могу утицати на то како се осећамо и понашамо. Код људи, стимулација вагалног нерва може побољшати учење и памћење и може се користити у терапији тешке депресије.
Предности интероцептивне свести
Способност нашег тела да користи спољашње и унутрашње сигнале у регулисању одлука у погледу јела наглашава импресивне процесе који су укључени у регулацију наших енергетских потреба.
Лоша интероцептивна свест повезана је са низом дисфункционалних понашања, као што су поремећаји у исхрани. На пример, анорексија може настати када интероцептивни сигнали, као што је осећај глади, нису у стању да покрену мотивацију за јело. Алтернативно, немогућност коришћења осећаја ситости за ублажавање корисних и пријатних последица једења укусне хране може довести до преједања.
Интероцептивни сигнали играју важну улогу у регулисању наших дневних образаца исхране. Током празника, многи стресори из спољашњег света утичу на наш апетит – календар друштвених окупљања је препун, изложени смо притиску да испоштујемо домаћина и послужимо се, али и осећајем кривице када претерамо.
Зато је у овом празничном периоду важно да негујемо снажну везу са интерцептивним сигналима, саветује професор Џонсон. То нам може помоћи да изгрдимо холистички приступ у прехрамбеним навикама.
Уместо да се фиксирамо на спољашње факторе и према њима усклађујемо понашање у исхрани, требало би да уживамо у сваком залогају и пружимо довољно времена нашим интероцептивним сигналима да одиграју улогу за коју су дизајнирани.
Наш мозак је еволуриао тако да осети наше тренутне енергетске потребе. Интегрисањем ових сигнала са искуствима из окружењ, можемо да оптимизујемо своје енергетске потребе и уживамо у празничној сезони.
