Када помислимо на здраву исхрану, њу чине: воће, поврће, интегралне житарице, здрава биљна уља, семенке, орашасти плодови…
Но, поставља се питање шта је са традиционалним намирницама, које су пређашње генерације радо користиле?
У наставку откријте која је улога масти, сланине и лука, и колико треба да буду заступљени на трпези.
Свињска маст
Маст је једна од оних контроверзних намирница око које се и дан данас диже прашина у смислу да ли је треба јести или заобићи. Иако се дуги из година сматрала лошом намирницом, свињска маст има бројне бенефите ако се користи правилно и умерено.
Иако се у контексту свињске масти увек спомињу засићене масти и холестерол, она има око 40 одсто засићених масти, око 50 одсто мононезасићене масти (највише олеинске и палмитолеинске) и око 10 одсто полинезасићених масти (линолна, линоленска, арахидонска и ДХА).
Свињска маст богата је витаминима А, Д и Е, но осим тога, као и сва остала уља и масноће, садржи и доста калорија због чега треба бити умерен. Заправо, дневни калоријски унос из масти не би требало да прелази максималних 30 одсто.
Осим што масноће из масти генерално помажу и у апсорпцији витамина, свињска маст садржи холестерол који се у телу под утицајем УВ зрака претвара у витамин Д значајан за апсорпцију калцијума.
Свињска маст идеална је за пржење и термичку обраду хране, јер показује највећу отпорност при високим температурама. Односно има високу тачку димљења, због чега је једно од најстабилнијих уља за термичку обраду при повишеним температурама.
Сланина
Масти у сланини су око 50 одсто мононезасићене, а велики део њих је олеинска киселина, она иста која се налази и у хваљеном маслиновом уљу. Преостала масноћа у сланини је 40 одсто засићена и 10 одсто вишеструко незасићена, уз пристојну количину холестерола. Холестерол у исхрани био је проблем у прошлости, али данас знамо да његов унос може да има мање ефекте на ниво холестерола у крви.
Иако се и даље верује да висок унос засићених масноћа може да повећа одређене чиниоце ризика за болести срца, студије још нису нису успеле да докажу никакве конкретне везе између уноса засићених масти и болести срца.
Месо је генерално извор бројних нутријената, па тако и сланина. Осим протеина, у њој можемо наћи витамине Б групе, селен, фосфор, гвожђе, цинк, итд. Још једна ствар коју морамо да имамо на уму код уноса сланине је чињеница да саржи доста соли због чега људи који пате од високог крвног притиска треба да буду опрезни.
Уколико купујете сланину, припазите на могући додатак нитрата и нитрита који, ако се подвргну високој температури, прелазе у канцерогени нитрозамин. Због тога би сланину најбоље било јести у природном облику, а избегавати пржење на високим температурама.
На крају, сланина је намирница која се не једе у великим количинама. Иако садржи око 400 калорија на 100 г и око 40 одсто од тога је масноћа, врло је квалитетна намирница која може и те како да нађе место на тањиру – кључ је, наравно, у умерености и правилном баратању овом намирницом у кухињи.
Лук
Лук је богат храњивим материјама, има мало калорија, али пуно витамина и минерала. Једна средња главица лука има само 44 калорије, али доноси знатну дозу витамина, минерала и влакана.
Ово поврће има посебно висок садржај витамина Ц, који је укључен у регулацију имуно система, производњу колагена, обнову ткива и апсорпцију гвожђа. Витамин Ц такође делује као снажан антиоксиданс у вашем телу, штитећи ваше ћелије од оштећења узрокованих нестабилним молекулима који се називају слободни радикали.
Лук је такође богат витаминима Б, укључујући фолну киселину и витамин Б6 – који играју кључну улогу у метаболизму, производњи црвених крвних зрнаца и функцији нерава.
Калијум је заслужан за нормалну ћелијску функцију, равнотежу течности, правилан рад нервног система, рад бубрега и контракцију мишића. Лук садржи антиоксидансе и једињења која се боре против упала, смањују ниво триглицерида и холестерола – а све то може да смањи ризик од срчаних болести.
Њихова снажна противупална својства такође могу да помогну у смањењу високог крвног притиска и заштити од крвних угрушака. Такође, доказано је да лук смањује ниво холестерола.
Због многих корисних једињења која се налазе у луку, његова конзумација може да помогне у смањењу високог шећера у крви. Лук има антибактеријска својства и подстиче здравље система за варење, што може да побољша имуно функцију.
