Већина биљака из групе сукулената добро подноси хладне зимске дане, а осетљиве врсте највише страдају од комбинације ниских температура и влажног земљишта.
Температуре испод 0ºЦ могу изазвати различита оштећења. Вода у ћелијма листове се смрзава, а лед се шири и то резултира пуцањем ћелијских зидова. Оштећено ткиво пропада.
Често се дешава да слаб мраз „спали“ врхове листова. На минус температурама може доћи до измрзавања листова, али и корена. Најотпорније су чуваркуће и неки седуми. Росуларије, неке опунције и агаве су такође отпорне.
Најбоље су превентивне мере
Већ током јесени треба престати са заливањем и додавати прихрану како би се биљке што боље припремиле за зиму. Оне зими мирују и није им потребно много воде и хранива. Најважнија превентивна мера је да их посадимо на место где не долази до задржавања сувишне влаге од падавина. Превише ђубрива, посебно богатог азотом, може довести до појаве меканих листова који лако измрзавају и труле. То ће негативно да делује на целу биљку. Стога треба комбиновати суво и дренирано земљиште и применити заштиту од ветра и хладноће.
Прекривање агроплатном даје заштиту од измрзавања до -10ºЦ, али не сме да додирује листове.
Како опоравити оштећене биљке?
Како би опоравили биљке потребно је помоћу ножа уклонити све оштећене делове. Алат за резање треба бити оштар и дезинфикован. Као заштита могу послужити малч, старе деке, новински папир и картонске кутије.
Оштећења се на осетљивим сукулентима јављају већ при температури од 5ºЦ, а температуре испод 0ºЦ доводе до њиховог пропадања. Биљке које узгајамо у саксијама можемо преместити у затворен простор где ће бити заштићене.
Проблем затворених простора је слаба осветљеност и због тога може доћи до пропадања сукулената. Потребно им је више од четири сата светлости током дана, у супротном се издужују, расту из розете, губе облик. За презимљавање им треба индиректно осветљење и што мање заливања.
