Dunja Stupar ima 11 godina, pošla je u peti razred škole ”Vuk Karadžić” u Bačkoj Palanci, a njena je želja da bude poznati sportista, na svog tatu, koji je bio fudbaler u Palanci, dok je njen idol, pored tate, Ivana Španović.
Već tri godine redovno trenira karate u klubu ”Kizami”, a za svoj revnosni trening već ima diplomu osvojenog prvog mesta u kati na turniru u Baču. Odlična je učenica i svoje vreme zna da rasporedi tokom dana i za trening, a i svoju drugaricu Sofiju Grmušu je ubedila da budu buduće karatistkinje. Njeni nastavnici Zoran i Vlada Poznanov sa Dušanom Milanovićem daju svoj maksimum da deci prenesu volju i značaj karatea za život uopšte.
Dunjin tata Miroslav Stupar je sa mnogo elana u svojoj mladosti boravio na travnatim terenima fudbalskih klubova ”Sintelona”, ”Bačke” iz Palanke, koja je u to vreme bila u trećoj ligi i ”Kabela” iz Novog Sada. Od svoje 28. godine se ustalio u Palanci sa igranjem fudbala, a u raznim dresovima je proveo skoro 25 godina, a bio je i trener u klubu ”Hajduk” iz Babske u timu područne lige.
– Posebno mi je drago da je ”Bačka” danas u prvoj ligi, svaku njihovu utakmicu pratim, radujem se svakoj pobedi, igrači se trude tokom svih devedeset minuta, ali ipak koliko je para toliko i oni izgaraju na terenu. Uspeh je to i za Bačku Palanku što smo među najboljima u Srbiji jer za naš grad se sada zna i u Evropi i svetu, a tu mislim i na naše kajakaše. Na stadionu fale još reflektori i sada me vraća nostalgija, jer mojoj sreći ne bi bilo kraja da sam ja doživeo da odigram utakmicu u timu ”Bačka” pod reflektorima.
Ponosan sam da moja Dunja voli sport, da je krenula tatinim stopama, da već osvaja nagrade, da je pored karatea i dobra atletičarka, da ima kondicije na krosevima i kada nastupa Ivana Španović ona ne trepne pored televizora i svaki njen uspeh ona prokomentariše da živi za takve rezultate. Svojoj pokojnoj baki Dušanki je jednom rekla da će baba biti ponosna na svoju Dunju kao sportistu u dresu Srbije i da će se i na njenim grudima zablistati zlatna medalja. Svi u porodici živimo za taj dan – sa puno nade kaže tata Miroslav.
