Čim pređu kućni prag, ovi ljudi moraju da imaju pasoš sa sobom, iako žive u Srbiji

Sve probleme bi rešio jedan most

1
1285

Stanovnicima Neština i Vizića, fruškogorskih sela na sremskoj strani Dunava koja pripadaju pograničnoj opštini Bačka Palanka, mnoge nevolje i muke bile bi okončane ukoliko bi bio izgrađen novi most, nekoliko kilometara nizvodno od postojećeg, ili ako Srbija postane članica EU, pa granica sa Hrvatskom bude otvorena, piše Telegraf.


Dok se potajno nadaju ostvarenju jedne od te dve solucije na dugom štapu, kako tvrde pomalo sumnjičavo Sremci, ostaje im da i ubuduće strpljivo čekaju na skeniranje i pečatiranje svojih putnih isprava i to na sva četiri granična prelaza preko kojih moraju da pređu. To rade da bi kroz Ilok i preko dunavske ćuprije, nekadašnjeg Mosta bratstva i jedinstva, stigli do osam kilometara udaljenog centra Bačke Palanke na posao, u školu, na pijacu.

– Sve naše aktivnosti vezane su za sedište opštine, od kojeg smo odvojeni drugom državom. U Bačkoj Palanci obavljamo administrativne i druge poslove, lečimo se, kupujemo i prodajemo robu, deca se školuju, sportisti takmiče… – kaže za Telegraf Siniša Vujasinović, predsednik Saveta mesne zajednice u Neštinu.

On napominje da meštani tog sela i obližnjeg Vizića do palanačkih odredišta ne mogu stići, najkraćim putem, bez pasoša i to još od 2013. godine, kada je Hrvatska ušla u EU.

Prethodno su, kako objašnjava, važile pogranične propusnice, pa je prolazak kroz 4,5 kilometara hrvatske teritorije bio „fleksibilniji“. Sada su na snazi strogi propisi EU koji nalažu prelazak državne granice isključivo sa pasošem, kao i niz drugih pravila i mera.

– Imamo u selu jednog meštanina koji je na dijalizi, pa on i svi putnici u sanitetu kojim se prevozi, kao i oni u vozilima hitne pomoći, moraju da imaju pasoše i da prođu svu graničnu proceduru. Ali moramo pohvaliti policijske i carinske službenike, pogotovu one sa druge strane, da su korektni i uvek daju prednost tim vozilima.

 

Vujasnović dodaje da im je, ipak, najveći problem promet robe, iz sela do Palanke.

– Naši poljoprivrednici svoje voće, povrće, žitarice, meso, mleko i druge proizvode, moraju da prevoze preko Dunava skelom udaljenom 20 kilometara od Neština, ili da voze skroz okolo, preko novosadskih mostova. To je oko 100 kilometara od Neština, ili da voze skroz okolo preko novosadskih mostova. To je oko 100 kilometara puta i iziskuje mnogo veće troškove, a o izgubljenom vremenu da se i ne priča.

Putovanje preko granice poprilično je opterećenje i za učenike iz Neština i Vizića koji, od petog do somog razreda, kao i u srednju školu, idu u Palanku.

– I đaci moraju da nose pasoše. Za izradu tog dokumenta troškove od oko 3.600 dinara osnovcima plaća Opština, dok je za srednjoškolce to obaveza roditelja – kaže Vujasinović.

On napominje da su se učenici, kao i ostali meštani dvaju sela, već privikli na takav pogranični režim. Iako su pogranična policija i carinici prema đacima iz ta dva sela predusretljivi, ipak je učenicima naporno da u grad odu još kojiput rradi nekih vannastavnih aktivnosti, pa su za to uskraćeni.

Dugo već postoji incijativa za izgradnju mosta preko Dunava.

– To je velika investicija koju naša opština ne može da finansira. Nadamo se da će pomoći države – kaže Zoran Nikolić, odbronik u opštinskoj skupštini.

1 KOMENTAR

  1. Verovali ili ne, tolike godine smo nesposobni da se sa susedima dogovori „fleksibilniji“ prelazak granice i mosta. Trebalo bi pregovarače odvesti u Dejton, za čas bi se dogovorili.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here