Hrana, glad i zagađenje: kako smanjiti bacanje namirnica

241
Oko jedna trećina hrane proizvedene na svetu se baca, kažu procene (Foto: GETTY IMAGES )

Svake godine baci se oko 1,3 milijarde tona hrane, a najveći deo završi na deponijama i doprinosi klimatskim promenama.


Bacanje hrane je „jedan od najvećih problema sa kojima se čovečanstvo suočava danas“, kaže njujorški kuvar Maks La Mana.

On je autor knjige „Više biljaka, manje bacanja“, a ovde govori kako možete da pomognete pri rešavanju ovog problema.

Hrana je oduvek bila glavni sastojak mog života. Budući da mi je otac kuvar, odrastao sam u svetu hrane.

Roditelji su me oduvek učili da ne bacam hranu. Na planeti sa skoro devet milijardi ljudi, na svakom nivou se suočavamo sa neizvesnošću u vezi s hranom, a više od 820 miliona ljudi je nema dovoljno.

Bacanje hrane jedan je od najvećih problema sa kojima se suočava čovečanstvo danas – procenjuje se da se baca ili gubi oko trećina celokupne globalno proizvedene hrane.

Bacanje hrane ne znači samo da je ta hrana bačena, bačeni su i novac, voda, energija, zemljište i transport.

Bacanje hrane može čak i da doprinese klimatskim promenama. Bačena hrana često se otprema na deponije, gde se ostavlja da trune i proizvodi metanski gas.

Kad bi bačena hrana bila neka zemlja, bio bi to treći najveći emiter gasova sa efektom staklene bašte posle Amerike i Kine.

Evo šta vi možete da uradite po tom pitanju…

[wonderplugin_slider id=185]

 

Kupujte pametno

Mnogi ljudi su skloni tome da kupuju više nego što im treba.

Obavljajte nabavku pametno – tako što ćete sastaviti spisak i sa njega kupovati samo ono što vam treba.

Bonus: Pazite da potrošite svu hranu koju ste kupili tokom poslednje posete prodavnici pre nego što kupite još namirnica.

Pravilno čuvajte zalihe

Nepravilno odlaganje namirnica dovodi do bacanja ogromne količine hrane. Mnogi ljudi nisu sigurni kako se čuvaju voće i povrće, što može da dovede do pprezrevanja i, na kraju, truljenja namirnica.

Na primer, krompir, paradajz, beli luk, krastavac i crni luk nikad ne treba držati u frižideru. Njih treba držati na sobnoj temperaturi.

Stabljike listastog zelenog povrća i bilja mogu se potopiti u vodu.

Držite hleb u frižideru ako mislite da ga nećete dokrajčiti na vreme.

Dajte doprinos tako što ćete kod piljara odabrati neznatno nesavršen proizvod ili, još bolje, kupite ga direktno od uzgajivača.

Sačuvajte ostatke (a i pojedite ih)

Ostaci hrane se ne čuvaju samo za praznike.

Ako inače kuvate mnogo i redovno imate ostatke, odredite dan kada ćete iskoristite sve što vam se nakupilo u frižideru.

To je sjajan način da se izbegne bacanje hrane.

Štaviše, tako štedite vreme i novac.

Neka vam zamrzivač postane prijatelj

Zamrzavanje hrane jedan je od najlakših načina da se ona sačuva, a tipovi hrane koji dobro podnose zamrzavanje su neiscrpni.

Na primer, zeleno povrće koje je pomalo suviše meko da se iskoristi za vašu omiljenu salatu može da se stavi u vrećice za zamrzivač ili plastične posude i iskoristi kasnije u smutijima i drugim receptima.

Višak bilja može da se pomeša sa maslinovim uljem i iseckanim belim lukom, potom zamrzne u posude za led kao zgodan i ukusan dodatak soteima i drugim jelima.

Možete da zamrznete ostatke obroka, višak namirnica sa vaše omiljene pijačne tezge i jela koja se spremaju u velikim količinama kao što su supe i čiliji.

To je sjajan način da se osigurate da uvek imate zdravo kuvano jelo pri ruci.

Spakujte ručak

Iako je izlazak na ručak sa kolegama ili naručivanje obroka iz vašeg omiljenog restorana prijatno iskustvo, takođe je i skupo, i može da dovede do velikog bacanja hrane.

Koristan način da se uštedi novac a istovremeno smanji vaš otisak ugljenika jeste da ponesete ručak na posao.

Ako ste ujutro u stisci s vremenom, probajte da zamrznete ostatke hrane u posudama u kojima ste već izdelili porcije. Na taj način ćete imati unapred spremljene izdašne ručkove spremne da ih samo ponesete ujutro.

Sami skuvajte supu

Pripremiti supu u domaćoj radinosti je lak način da se smanji bacanje hrane.

Propržite ostatke povrća kao što su vrhovi, stabljike, kore ili bilo šta što vam preostane sa malo maslinovog ulja i putera, potom dodajete vodu i ostavite da se to krčka u aromatičnu čorbu od povrća.

Kompostirajte ako možete

Korišćenje ostataka hrane za kompost je koristan način da se iskoriste delovi hrane, pretvarajući otpatke u energiju za biljke.

Iako nemaju svi mesta za sistem kompostiranja napolju, postoji širok dijapazon posuda za kompost koji ovu praksu čine lakom i pristupačnom svima, čak i za one s ograničenim prostorom.

Spoljni komposter može da funkcioniše dobro za nekog sa velikom baštom, dok je posuda za kompost najbolja za stanovnike grada sa kućnim cvećem ili malim vrtom za bilje.

Mali koraci, veliki rezultati

Suština je da svi možemo da smanjimo vlastiti otpad od hrane i postoje beskrajno mnogo načina da se to uradi.

Razmišljajući više o tome koliko hrane vaše domaćinstvo baca svakog dana, možete da pomognete da se desi pozitivna promene u očuvanju nekih od najvrednijih resursa planete Zemlje.

Čak i minimalne promene u načinu na koji idete u nabavku, kuvate i hranite se može da pomogne da se smanji uticaj koji vršite na vlastitu životnu sredinu. To ne mora da bude teško.

Uz malo napora, možete drastično da smanjite otpad od hrane, uštedite na novcu i vremenu i pomognete da se smanji pritisak na Majku prirodu.

[wonderplugin_slider id=64]

 

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here