Животни век важан је демографски индикатор, а истраживања у Србији прате континуирано снижавање смртности током последњих деценија.
Међутим, пандемија корона вируса значајно је утицала на ову динамику, показују подаци Републичког завода за статистику током последње три године.
„Година 2020. година година короне и то је утицало да се те и наредне године код нас скрати животни век“, каже за „Блиц“ Љиљана Секулић, руководилац Групе за демографску анализу и пројекције Републичког завода за статистику.
Према њеним речима, да би се живот продужио неопходан је читав низ фактора. Најважнији су начин живота, начин исхране, физичка активност, квалитет ваздуха и квалитет воде. Примера ради, каже она, у Војводини је нижи животни век него другде у Србији, а разлог за то је исхрана.
Континуирани пад морталитета
Информације о морталитету, које се прате од 1952. године, откривају континуирани пад смртности у Србији после Другог светског рата, све до 2020. године.
„Очекивано трајање живота за укупно становништво у 2019. години достигло је максимум од 75,7 година, са разликом између полова, 73,1 годину за мушкарце и 78,3 године за жене“, каже Секулић.
Према њеним речима, током пандемије корона вируса забележен је пад од око три године у 2020. и 2021. години, с вредностима у 2021. години од 72,7 година за укупно становништво, тачно 70 година за мушкарце и 75,6 година за жене.
„Ипак, 2022. година показује опоравак, са вредностима од 75,6 година за укупно становништво, 73 године за мушкарце и 78,1 година за жене“, каже она.
Истраживања указују да су у Србији најдужи животни век имали мушкарци и жене у:
– Севојну,
– Книћу,
– Бајиној Башти.
Најкраћи животни век имају грађани у општинама:
– Нови Кнежевац,
– Сечањ,
– Неготин,
– Бач,
– Мало Црниће,
– Ковин.
Најкраће се живи у Војводини
Секулић објашњава да Војводина има најниже вредности за очекивано трајање живота, док је Београд издвојен са животним веком за око две године дужим од војвођанских вредности.
„Фактори који су утицали на краћи животни век у Војводини укључују еколошке аспекте, нездрав начин исхране и физичку неактивност. У Србији, у поређењу са ЕУ, животни век је просечно краћи за четири године, а фактори попут начина живота, економског статуса, приступа здравственим установама и високих фактора ризика играју кључну улогу“, каже Секулић.
Жене живе дуже од мушкараца
Посматрано по полу, очекивани животни век мушкараца је тренутно 73,1 годину, што је за 14 година дуже него пре седам деценија, јер је 1952. године то било 58,8 година. Женама је животни век продужен за 17 година у односу на половину прошлог века и сада је 78,3 године, а 1952. године био је 61,1 годину.
„Жене су увек живеле дуже од мушкараца, а пад смртности одојчади допринео је продужетку живота у Србији. Ипак, образложење за краћи животни век мушкараца укључује већу стопу смртности код мушкараца у свим старосним групама, небригу о здрављу и лоше навике“, каже Секулић.
Како продужити животни век
Упркос паду у последњим годинама, продужетак животног века у Србији могућ је уз одговарајућу здравствену и социјалну заштиту старих. Важно је нагласити да квалитет живота у старости зависи од година проведених у здрављу, а дуг живот треба бити синоним за дуг и здрав живот.
Секулић објашњава да у Европској унији мушкарци стари 65 година очекују да ће живети још 18,5 година, а у Србији још 14,2 године. Жене у Европској унији које су старе 65 година очекују да ће живети још 22 година, а у Србији још 16,8 година.
„Уз одговарајућу здравствену и социјалну заштиту старих, постоји простор за раст броја преосталих година живота. Важно је напоменути да квалитет живота у старости много зависи од година проведених у здрављу. Дуг живот је највећа привилегија, ако значи дуг живот у здрављу“, каже Секулић.
