Са топлијим данима признамо себи да смо се угојили. Али, изглед није највећа брига. Гојазност је узрок око 200 болести, али највише забрињава то што је све више гојазне деце, преноси РТС.
Истраживања показују да је сваки пети Србин гојазан и да ће за 10 година сваки трећи патити од ове болести, ако нешто не учинимо.
На питање може ли се дијетом на брзину скинути бар десетак килограма одмах, ендокринолог проф. др Мирјана Шумарац Думановић каже да би то желели сви који се боре са вишком килограма.
„Гојазност је дуготрајна, хронична болест са бројним узроцима и постоје бројни изазови у тражењу решења за излечење“, каже професорка Шумарац Думановић.
Наводи да је генетика важан фактор ризика и да утиче и до 40 процената у појави и развоју гојазности. С друге стране, мало је генетских и хормонских поремећаја који доводе до гојазности.
То је болест која настаје као последица нездравог или обесогеног окружења, а под тим не подразумевамо само ваздух и воду, већ и храну. На епидемију гојазности и у свету и код нас утиче храна коју конзумирамо, начин на који се производи и на који нам се пласира.
„Уз прогнозу светских стручњака да ће сваки трећи становник Србије патити од гојазности за 10 година иде и упозорење да ће бити скоро две милијарде гојазних у свету. Још више забрињава то што се сматра да ће се порасти гојазност код деце – да ће се 100 процената повећати инциденца гојазности код деце“, каже професорка Шумарац Думановић.
Од естетских разлога до проблема неплодности
Лекару се јављају када већ имају проблем. Неко дође из естетских разлога, када схвати да не може да се избори са вишком килограма и то су обично адолесценти. Девојчице потраже помоћ због поремећаја менструалног циклуса, а млади брачни парови када не могу да остваре потомство. Све су то проблеми везани за гојазност.
„Долазе нам дијабетичари, јер је 86 процената особа са дијабетесом гојазно. Затим пацијенти са срчаним попуштањем. Око 80 процената оболелих од срчане инсуфијенције је гојазно и кардиолози заправо лече последице гојазности. Код лекара долазе и особе које треба да реше неки ортопедски проблем, али не могу на операцију са вишком килограма“, наводи професорка Мирјана Шумарац Думановић.
У Центар за лечење гојазности јављају се и пацијенти који су кандидати за медикаментозну терапију лечења гојазности и прошли су медицинску дијету уз физичку активност. То су пацијенти који су кандидати за баријатријске операције, хирушке процедуре смањења желуца, и на Клиници се медикаментима припремају за ту процедуру.
Борба која траје цео живот
Гојазност је болест против које се треба борити цео живот. И то није лако, јер и када успешно ослабимо, још је теже одржати ту телесну масу.
„Наш организам се различитим механизмима бори да нас врати на почетне позиције, тиме што успорава метаболизам, па је искоришћење хране коју уносимо веће и онда се стално налазимо у том процепу. Онда та дијета мора да буде дугорочна и зато ти није дијета, јер дијета кратко траје. То је промена животних навика, уз физичку акивност, која једино може да убрза метаболизам“, објашњава професорка Шумарац Думановић.
