Svetski dan srca je ustanovljen 2000. godine, sa ciljem da informiše ljude širom sveta da su bolesti srca i krvnih sudova vodeći uzrok smrti. Svake godine u svetu 17,9 miliona ljudi umre kao posledica bolesti srca i krvnih sudova, a procenjuje se da će do 2030. godine taj broj porasti na 23 miliona.
Svetska federacija za srce upozorava da najmanje 85% prevremenih smrtnih ishoda može da se spreči kontrolom glavnih faktora rizika (pušenje, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost).
Ove godine Svetski dan srca se obeležava pod sloganom „BUDI HEROJ SVOGA SRCA” sa željom da se stvori globalna zajednica Heroja naših srca. To su ljudi iz svih sfera života širom sveta koji sada deluju kako bi oni i njihove porodice živeli zdravijim životom. Svi možemo biti heroji svoga srca tako što ćemo obećati sebi, svojoj porodici, svojim prijateljima, svojim bolesnicima, stanovništvu da male promene u životnom stilu mogu uticati na zdravlje našeg srca: prestanak pušenja, pravilna ishrana, 30 minuta fizičke aktivnosti dnevno mogu da pomognu u prevenciji bolesti srca i krvnih sudova.
Epidemiološka situacija u Srbiji Bolesti srca i krvnih sudova, sa učešćem od 51,7% u svim uzrocima smrti, vodeći su uzrok umiranja u Srbiji, tokom 2017. godine od ovih bolesti u Srbiji je umrlo 53.668 osoba. U kardiovaskularne bolesti spadaju: reumatska bolest srca, hipertenzivna bolest srca, ishemijske bolesti srca (akutni infarkt miokarda, nestabilna angina pektoris i iznenadna srčana smrt), cerebrovaskularne bolesti… Stopa smrtnosti od akutnog koronarnog sindroma u Srbiji iznosila je 40,4 na 100.000 stanovnika.
[wonderplugin_slider id=10]
Najznačajniji faktori rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti
Promenjivi faktori rizika
Hipertenzija (povišen krvni pritisak) je vodeći uzrok KVB širom sveta, a visok krvni
pritisak se naziva „tihim ubicom”, jer često nije praćen znacima upozorenja ili simptomima, pa mnogi ljudi i ne znaju da ga imaju. Normalnim krvnim pritiskom se smatraju izmerene vrednosti gornjeg (sistolnog) pritiska manje od 120 mm Hg i donjeg (dijastolnog) manje od 80 mm Hg.
Prehipertenzija se definiše kao stanje kada se u više merenja dobije sistolni (gornji) pritisak koji je između 120–129 mm Hg, odnosno kada je dijastolni (donji) pritisak 80 mm Hg. Povišen krvni pritisak – hipertenzija se definiše kao stanje kada se u više merenja dobije sistolni (gornji) pritisak koji je između 130–139 mm Hg, odnosno kada je dijastolni (donji) pritisak 80–89 mm Hg.
Na globalnom nivou, skoro milijardu ljudi ima visok krvni pritisak (hipertenziju), od
kojih dve trećine živi u zemljama u razvoju. Prehipertenziju i hipertenziju u Srbiji ima
47,5% odraslog stanovništva.
Upotreba duvana
Procenjuje se da je pušenje uzrok nastanka skoro 10% svih KVB. Pušači imaju dvostruko do trostruko viši rizik za pojavu srčanog i moždanog udara u poređenju sa nepušačima. Rizik je veći ukoliko je osoba počela da puši pre 16. godine života, raste sa godinama i viši je kod žena pušača nego kod muškaraca pušača. U roku od dve godine od prestanka pušenja, rizik od ishemijskih bolesti srca se znatno smanjuje, a u roku od 15 godina od prestanka pušenja, rizik od kardiovaskularnih oboljenja se izjednačuje sa rizikom koji postoji kod nepušača.
U svetu ima milijardu svakodnevnih pušača duvana. Najviša učestalost svakodnevnih pušača duvana zabeležena je u evropskom regionu (31%), a najniža u afričkom regionu (10%). Izloženost pasivnom pušenju prouzrokuje smrt 600.000 ljudi svake godine, a od tog broja 28% su deca.
U Srbiji, svakodnevno konzumira duvanske proizvode 32,6% muškaraca i 25,9% žena.
Povišen nivo šećera u krvi – šećerna bolest, se dijagnostikuje u slučaju kada su
vrednosti jutarnjeg nivoa šećera natašte u krvi 7,0 mmol/L (126 mg/dl) ili više, a KVB su uzrok 60% svih smrtnih slučajeva osoba sa šećernom bolešću. Rizik od kardiovaskularnih bolesti je od dva do tri puta veći kod osoba sa tipom 1 ili tipom 2 šećerne bolesti, a rizik je veći kod osoba ženskog pola. U svetu učestalost dijabetesa kod odraslih osoba iznosi
10%, dok u našoj zemlji učestalost dijabetesa kod odraslog stanovništva iznosi gotovo
8%. Ako se šećerna bolest ne otkrije na vreme i ne leči može doći do ozbiljnih komplikacija, uključujući srčani i moždani udar, bubrežnu insuficijenciju, amputaciju
ekstremiteta i gubitak vida..
[wonderplugin_slider id=177]
Fizička neaktivnost
Osoba je nedovoljno fizički aktivna kada manje od pet puta nedeljno upražnjava polučasovnu fizičku aktivnost umerenog intenziteta ili je manje od tri puta nedeljno intenzivno aktivna kraće od 20 minuta. Nedovoljna fizička aktivnost je četvrti vodeći faktor rizika umiranja. Ljudi koji su nedovoljno fizički aktivni imaju 20 do 30 % veći rizik od svih uzroka smrti u odnosu na one koji su fizički aktivni najmanje 30 minuta veći broj dana u toku nedelje.
U svetu je nedovoljna fizička aktivnost zastupljena kod 31% odraslog stanovništva, a u Srbiji je nedovoljno fizički aktivno 44% odraslih.
Nepravilna ishrana
Utvrđena je povezanost visokog unosa zasićenih masti, trans-masti i soli, kao i nizak unos voća, povrća i ribe sa rizikom za nastanak kardiovaskularnih bolesti. Smatra se da je nedovoljan unos voća i povrća odgovoran za nastanak 20% svih bolesti srca i krvnih sudova. Prekomerna telesna masa i gojaznost u dečjem uzrastu povećavaju rizik za nastanak srčanog i moždanog udara pre 65. godine života za 3 do 5 puta.
Povišen nivo holesterola u krvi povećava rizik od nastanka srčanih oboljenja i
moždanog udara. Na globalnom nivou, jedna trećina ishemijskih bolesti srca se može
pripisati visokom nivou holesterola u krvi. Prekomerna uhranjenost i gojaznost Gojaznost je usko povezana sa glavnim kardiovaskularnim faktorima rizika kao što su povišen krvni pritisak, netolerancija glukoze, dijabetes tipa 2 i dislipidemija. Prema rezultatima istraživanja zdravlja stanovništva Srbije 2013. godine, na osnovu izmerene vrednosti indeksa telesne mase, više od polovine stanovništva uzrasta od 15 godina i više bilo je prekomerno uhranjeno (56,3%), odnosno 35,1% stanovništva je bilo predgojazno i 21,2% stanovništva gojazno.
Faktori rizika na koje ne možemo da utičemo (nepromenljivi faktori rizika)
Godine starosti, pol, bolesti u porodici
Pored promenljivih faktora rizika, postoje i faktori rizika koji ne mogu da se menjaju, a osobe iz ovih rizičnih grupa bi trebalo da redovnije kontrolišu svoje zdravlje. KVB postaje sve češća pojava u starijem životnom dobu. Kako čovek stari, srce prolazi kroz postepene fiziološke promene, čak i u odsustvu bolesti. Muškarci imaju veći rizik za pojavu bolesti srca od žena u premenopauzi.
Kada žene uđu u menopauzu, rizik za pojavu KVB se izjednačava sa miškarcima. Rizik za
nastanak moždanog udara je isti kod žena i muškaraca. Porodična istorija kardiovaskularnih oboljenja ukazuje na povećani rizik kod potomaka. Svetska federacija za srce vodi globalnu borbu protiv srčanih bolesti i moždanog udara, sa fokusom na zemlje u razvoju i nerazvijene zemlje preko ujedinjene zajednice.
Donosioci odluka moraju da ulažu u nadzor i monitoring KVB, da implementiraju intervencije na nivou celokupnog stanovništva kako bi smanjili učestalost KVB, uključujući:
• Usvajanje sveobuhvatne politike kontrole duvana;
• Uvođenje poreza na hranu koja sadrži trans-masti u cilju smanjenja potrošnje
namirnica bogatih mastima, šećerima i solju;
• Izradu startegije za smanjenje zloupotrebe alkohola;
Na lokalnom nivou takođe je moguće delovati :
• Izgradnja pešačkih i biciklističkih staza u cilju povećanja fizičke aktivnosti;
• Obezbeđivanje zdravih školskih obroka za decu!
Dom zdravlja “Dr Mladen Stojanović” obeležiće Svetski dan srca u ponedeljak pre podne, 30. septembra 2019. godine u Službi opšte medicine. Zainteresovani građani moći će da prekontrolišu krvni pritisak, šećer u krvi, a dobiće savete i pisana uputstva o prevenciji ovih bolesti.
