Ponos je nalepši uspeh koji nosim sa sobom, greške su me učinile jačom

Majka, psiholog i uspešna preduzetnica

3587

Koliko se od žena očekuje da budu savršene, šta je to granica da bi žena bila dovoljno dostojna da bude istaknuta u društvu po svojim uspesima i koji su to uspesi kojima jedna žena može da se pohvali?
Da li sam dovoljno uradila, ili mogu još nekako korisno da utrošim svoje vreme. Da li sam dovoljno dobra majka, domaćica, supruga?„- Često pitanje skoro svake žene na Balkanu. U svom tom pokušaju da budemo najbolje svima, zaboravimo često koliko smo daleko otišle i zaslužile priznanja društva, svojih najbljižih, okoline, kao i samu činjenicu koliko smo zaista doprinele. Internet portal BAP VESTI želi da uspešne žene iz naše sredine predstavi našim čitaocima.


Tridesetosmogodišnja Dragana Stanimirović je majka četvoro dete (Sara;18, Miloš;16; Elena;6, David;4) na master studijama je na drugom fakultetu i uspešna preduzetnica (Lotus centar). Jedna od žena koja samo ide napred, trudeći se da u svim svojim ulogama bude najbolja što može, a pritom je sačuvala svoju autentičnost i pronašla balans. Kako ona kaže, organizacija je ključni faktor da bi ste sve uspeli da postignete i da ne mora da trpi ni jedan segment u vašem životu ako dovoljno želite nešto.


Na pitanje kako sve postiže, i da li smatra sebe za uspešnu ženu, Dragana kaže da ne shvata sve to kao obaveze i postizanje uspeha, nego jednostavno prati svoje želje i potrebe.

„I u porodici i u poslu polazim od sebe, pa se trudim da budem upravo onakva supruga i majka kakvu bih ja želela da sam imala, da budem poslodavac sa kojim bih ja kao zaposleni bila zadovoljna, prijatelj na kakvog bih mogla da se oslonim.“

Objekat koji Dragana vodi, „Lotus centar“, je multifunkcionalan objekat, u koji ljudi mogu doći da se opuste sa svojom porodicom, poslovnim partnerima i klijentima. Takođe sadrži igraonicu na otvorenom i zatvorenom prostoru, vrtić, spa centar, teretanu, teniske terene i kafić. Prostire se na 1200m2 i radi uspešno već 10 godina. 

 


Vaspitanje i disciplina su izgradili moje stavove koji su me doveli tamo gde sam danas. 

Draganina deca- Foto: Privatna arhiva

-Vaspitanje me je izgradilo onako kakva sam danas i veoma sam zahvalna svojim roditeljima jer su mi dali vetar u ledja i dobro me usmerili. Iz iskustva sam naučila da sa decom treba razgovarati o svemu, pokazati im ljubav, poštovanje i razumevanje. Verujem da je disciplina je neophodna i poštovanje pravila koje roditelji postave. Dete mora da zna šta sme, a šta ne sme, tj. treba da zna granicu šta je dozvoljeno, jer njihovi loši potezi mogu da nanesu štetu nekom drugom ili samom detetu.

U redu je pogrešiti 

-Decu vaspitavam tako da budu kulturni prema drugima, da poštuju sve oko sebe, da izraze emocije, da razmisljaju svojom glavom, da ne budu konformisti iako je lakše, da veruju u sebe i svoju ideju. Nisam mama drugarica, već mama roditelj. Radim sve za njih, ali ništa umesto njih. Umem i da hvalim i da kritikujem i da budem stroga i da mi posle bude krivo i da odlutam dok mi se obracaju jer razmisljam o poslu, obavezama, problemima…ali sve to je sastavni deo roditeljstva.

Dokle god ih grlim, ljubim, smejem se sa njima, mazim ih, razgovaram, makar deo dana i uživam u tome, dam sebi dozvolu i da pogrešim. Jer i to je nesto što moraju da nauče, da je normalno da pogrešimo, da ne moramo sve raditi najbolje, čak ni dobro, da život nije samo lepo i lako. Treba da prihvatimo i život i ljude baš onakve kakvi su, čak i kada nisu kakvi bismo mi želeli da budu u potpunosti.

Iz porodice kreće osnov ka formiranju svih stavova, ako decu dobro usmerite onda nemate o čemu da brinete ni u jednoj situaciji u kojoj se nađe. 

Ponos je nalepši uspeh koji nosim sa sobom, greške su me učinile jačom i samosvesnijom.

-Zaista sam jako ponosna na svoju decu, ali kada bih pričala da sam ih sama podizala kao razvedena i iznela sve sa čime sam se borila tokom njihovog odrastanja, kao i sve svoje strepnje, da li će i kakve će to posledice ostaviti na njih, onda bi taj ponos bio napisan velikim slovima. Da bi ste bili uspešni morate imati podršku svojih bližnjih. Dala sam sve od sebe da razvod i moj nefunkcionalan odnos sa njihovim ocem ne budu izgovor za sve loše što su mogli da izaberu kao opciju.

Primer mojoj deci je najjaca motivacija da uspem, da radim na sebi, da se usavršavam, jer sam se sa 28 godina razvela i krenula dalje sama sa dvoje dece.

Bez obzira na prvo loše iskustvo, odlučila sam da želim da dam sebi šansu za dobar brak i imam još dece. Sada sam potpuno opustena kao roditelj jer sam i starija i zrelija i samosvesnija.

„Ne treba da se bojimo i uskraćujemo sebi sreću. Svi smo je zaslužili.“

-Ponosna sam na svoje roditelje, na svoju sestru, svoju decu i na veliku porodicu. Ponosim se sto sam zadrzala pozitivan stav prema svemu, što sam okružena isto takvim ljudima, što verujem, što uživam u malim stvarima, što sam naučila puno iz svojih grešaka, što mi je život ispunjen, što ne gledam tuđa posla, što sam zahvalna.


Tim ljudi i njihovi osnosi su najbitnija stavka na poslu. 

Kako Dragana kaže, ljubav prema deci je pokretač mnogih stvari u njenom životu, pa je i posao umerila u tom pravcu.

„U tridesetpetoj godini sam upisala pshioglogiju, trenutno sam na prvoj godini master studija i na drugoj godini edukacije za transakcionu analizu, i svoje znanje primenjunjem kroz posao, tj. kroz vrtić. „

– Posao kojim se bavim je vrlo inspirativan, ali često i prilicno težak, jer su očekivanja ljudi, želje i prohtevi nekada nerealni i nije moguće svima udovoljiti kada se baviš uslugom. Zato je privilegija raditi ono sto voliš i sam izabereš . Veoma sam zahvalna na toj prilici, jer upravo ta mogućnost izbora posla, daje mi i volju za stalni napredak, ali i snagu za prevazilaženje stresa i odgovornost koju imam zbog specifičnosti posla.

Dragana se trudi da bude što efikasnija sa sto manje uloženog truda i uloženog vremena, što često dovede do vrlo kreativnih i uspešnih rešenja, (mada nekad i do propusta) ali ostavlja prostora za porodicu, prijatelje i sve ono što joj je bitno. Smatra da je dobar tim ljudi u svakom poslu veoma bitan, kao i njihov međusobni odnos, ali i odnos sa pretpostavljenim, pa se trudi da zaposlenima pristupa manje formalno na jedan otvoren način i da klima unutar njene firme bude takva da je prijatna i zaposlenima i korisnicima usluga. Voli podsticajnu i kreativnu atmosferu, pa se i sama trudi da kao menadzer doprinose tome.

Oops...
Slider with alias lotus_centar not found.


Deci u vrtiću pristupam kao da su moja 

U Lotus centru je pre nekoliko godina krenula da radi igraonica i rođandaonica, ali se kroz vreme stvorila potreba roditelja koji dolaze za čuvanje dece. Tako je i pre pet godina krenuo da radi vrtić. Bio je pravi izazov u to vreme pokrenuti vrtić, jer su zahtevi veoma visoki. Zakonske regulative su veoma stroge, ali ipak je to doprinelo da vrtić maksimalno bude bezbedan za decu, što je i najbitnije. Prednost našeg vrtića je prostrani prostor koji je prilagođen deci, maksimalna sigurnost i individualni pristup deci po A modelu.

Pratimo individualno potrebe svakog deteta i makimalno mu se povestimo. Sa grupom od dvadeset dece radi pet vaspitača. Ne služimo prerađenu hranu, nego težimo da se deca osećaju kao u svom domu, pa smo uveli ručak „kao kod bake“.

Upis u vrtić se vrši tokom cele godine ukoliko kapacitet to dozvoljava. Imamo tri grupe: jaslenu, vrtićku i predškolsku i u sve tri grupe trenutno postoji mogućnost upisa. Na žalost lokalna samouprava nas nije podržala za subvencije, tj pomoć roditeljima koji svoju decu šalju u privatne predškolske ustanove, ali se nadamo da će se i to uskoro rešiti.

Lotus centar

 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here