Marko Mihajlov: Biti vojno lice je naporan, ali častan i plemenit posao

1395
Foto: Privatna arhiva / Marko Mihajlov

Marko Mihajlov je Tovarišanin koji je za svoj životni put izabrao vojsku. Nakon završene OŠ „Mileta Protić“ u Tovariševu, upisao je Vojnu gimnaziju, a potom i Vojnu akademiju, koja je danas njegov drugi dom.


Iako danas služenje vojnog roka nije obavezno, još uvek postoje mladi ljudi koji vojsku vide kao svoj jedini životni poziv i odlučuju se na ovaj korak. Na inicijativu svoga oca, nakon završene osnovne škole kao vukovac, Marko Mihajlov (1988) upisao je Vojnu gimnaziju u Beogradu, a nakon toga i Vojnu akademiju, gde je danas zaposlen kao komandir voda i kako kaže, ne može da zamisli da se bavi bilo čim drugim u životu, već tim poslom sa mladim ljudima koji gaje ljubav prema vojsci isto koliko i on.

„To su mladi, zdravi, pametni ljudi, puni ljubavi prema ovom pozivu i, pre svega, izuzetno motivisani. Oni mi daju volju da radim na sebi, da se „takmičim“ sa njima i da se konstantno dokazujem i budem bolji“, kaže Marko za BAP Vesti.

Foto: Privatna arhiva / Marko Mihajlov

Kako govori naš sagovornik, trebalo bi razmisliti o vraćanju obaveznog služenja vojnog roka u našoj zemlji. Oštra disciplina i samostalnost su ono što razlikuje vojna od civilnih lica. Rano i potpuno odvajanje kadeta od porodice na duže periode, na teži način ih uči da budu potpuno samostalni, a to se kasnije reflektuje i na druge aspekte života.

„Vojni sistem obučava mlade ljude disciplini, društvenoj odgovornosti, kao i pravilnom odnosu prema svakodnevnim obavezama. Kroz razne vidove zaduženja, vojnik nauči kako da čuva poverenu mu opremu ili naoružanje. Posle se, naravno, ta odgovornost prenosi i na sve ostale obaveze u životu. Mislim da novije generacije uglavnom nemaju tu vrstu odgovornosti“, govori Marko Mihajlov.

Kada se radi o interesovanju za Vojnu akademiju i služenje vojnog roka generalno, naš sagovornik kaže da mladi ljudi ne razumeju u potpunosti šta vojska predstavlja i koliko je bitna za državu i narod. Te stoga, interesovanje jeste pomalo opalo, uglavnom kod muškaraca. Oni koji ipak odluče da je upišu, upisuju je iz ljubavi prema uniformi, naoružanju i otadžbini. Ali, Marko veruje da tu ima i malo pomodarstva.

 

Interesantan je podatak da je ono značajno poraslo kod žena. Dok je 2007. godine broj kadentkinja bio svega tridesetak, danas je udeo žena na Vojnoj akademiji 40-50%. Kako komandir voda kaže, ne pravi se razlika između kadeta i kadetkinja. Naravno, postoje smerovi koje, zbog fizičkih predispozicija, žene ne mogu da pohađaju (npr. Oklopne jedinice), međutim, na svim drugim smerovima i u svim drugim zaduženjima, kadetkinje ne dozvoljavaju da se tretiraju drugačije nego kadeti.

Kako Marko govori, nije se nikada pokolebao oko svoje želje da postane oficir, jer ovaj posao vidi pre svega kao častan i plemenit, a kao najveći izazov koji mu je otežavao nekada studije, a sada posao, jeste odvojenost od porodice.

„Jedina stvar koja mi teško pada jeste odlazak na razne oblike terena, samo zato što sam odvojen od porodice i po 40 dana. Ali upisivanjem vojne škole, znao sam da će toga biti i to je jedan od izazova koji moram da prihvatim“, nadovezuje se naš sagovornik.

Država ulaže dosta sredstava u vojno školstvo, tako da su uslovi, pa i perspektiva nakon ovakvog školovanja potpuno zadovoljavajući. Vojna akademija je jedna od retkih institucija koja nudi sigurno zaposlenje svim kadetima nakon diplomiranja. S druge strane, svi studijski programi su akreditovani, te u slučaju da kadeti odluče da krenu nekim drugim putem, po završetku akademije su im vrata za master i doktorske studije otvorena. Naš sagovornik smatra da niko ko se odluči na ovaj korak ne može pogrešiti. To je pre svega naporno, ali izuzetno lepo i drugačije iskustvo.

Foto: Privatna arhiva / Marko Mihajlov

Što se tiče ličnih uspeha i profesionalnih planova, uspešni Tovarišanin je napredovao od potporučnika, preko poručnika, do kapetana, a kako je 2019. godine završio tromesečno školovanje, položio pet ispita sa prosečnom ocenom 9.40, u aprilu naredne godine dobiće čin kapetana prve klase.

„Kako godine prolaze, čini mi se da su mi apetiti porasli i da tek sada shvatam koliko toga treba da nadoknadim. Pored vojnih vidova školovanja, sledeće godine krećem na master studije, a ukoliko mi vreme i obaveze budu dozvoljavali, posle toga i na doktorske. Takođe, cilj mi je da uspešno i na vreme napredujem u liniji komandovanja, tako da sam konkurisao i za školovanje u Velikoj Britaniji, a u planu mi je i da se pored komandnih dužnosti, ostvarim i kao nastavnik na Vojnoj akademiji“, zaključuje Marko.

Kao jedan od većih životnih uspeha Marko izdvaja i svoju suprugu i dvoje dece koji su mu neizmerna podrška u svim njegovim životnim odlukama.

 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here