Рођена Товаришанка, Јулка Станојев први пут крв је добровољно дала 18. маја 1973. године. Тада је имала, тек двадесет једну годину. Редовно се одазивајући на акције бачкопаланачког Црвеног крста, Јулка је како рече, евиденцију водила до шездесетог давања, а онда је престала да је води.
Каже, да јој она и није много важна. Много је важније да је дајући крв неком или некима помогла, да оздраве, или остану у животу. Уосталом, зар нешто може бити племенитије од тога да дајући крв, неком спасиш живот или му помогнеш да оздрави. Није јој никада било тешко, да своје обавезе на послу (радила у ТИ „Марина“) и код куће, усклади са давалаштвом крви.
Великом жељом и хтењем успевала је све то да усклади, без обзира колико јој је било тешко. А, сигурно да је било!
– Први пут сам крв дала као радница Текстилне индустрије „Марина“. Догодило се то далеке 1973. године. Акције давања крви организоване су тада у бачкопаланачком Дому здравља, у згради садашње месне заједнице Центар. Сећам се, велики број радника „Марине“ давао је тада крв, на тражење Завода за трансфузију из Новог Сада. Наш директор Ђорђе Паланачки, није правио питање око одласка радника на акције давања крви. Једино му је било важно, да се нашим одласком са радног места, не ремети процес производње. Једини прекид у давању крви имала сам 2003. године, због смрти мајке. Иначе моја крвна група је, А rhd позитивна. Осим у Бачкој Паланци, крв сам давала и у Товаришеву. Престала сам да дајем крв са 55 година, али ми није познато због чега – истиче Јулка.
Мајчиним стопама, кренула је својевремено и Јулкина ћерка Биљана која је крв дала преко 35 пута. Своју хуманост испољио је и Јулкин супругЈ ован, који је прерано преминуо, али се редовно одазивао на акције Завода за трансфузију из Новог Сада и бачкопаланачког Црвеног крста.
– Посебно ме радује да је и мој унук Милош, почео добровољно да даје крв. Први пут се одазвао на једну акцију, са само осамнаест година. Оно што желим да истакнем, то је да нисам имала великог утицаја на ћерку, као ни на унука да дају крв. Једноставно, они су сами одлучили да на овај начин искажу своју хуманост. Мислим, да је тако и најбоље. Уосталом, ако неког терате на силу да се нечим бави или да нешто ради, резултати најчешће буду слаби – напомиње Јулка.
За испољену хуманост, Јулка је добила и признања. Носилац је значке и медаље за 25, односно 50 давања крви.
– Раније су даваоци крви имали одређене бенефиције, које су у последње време сведене на неки минимум. Међутим, мало ко то од њих и спомиње. Нисмо ми давали крв да би нешто добили, већ да би неком помогли. Мислим, да ово моје мишљење дели велика већина добровољних давалаца крви. Уосталом, зар може бити нешто значајније и вредније од тога да неком спасите живот, или му помогнете да оздрави. Свакако не. Мени лично ни једно давање крви није тешко падало. Никада нисам имала било какве здравствене тегобе, након давања крви – истиче Јулка Станојев.
На крају, Јулка је упутила једну сугестију, односно боље рећи неку врсту молбе онима који се двоуме да дају крв, или не.
– Ко размишља да добровољно да крв, нема чега да се плаши. Давањем крви помаже другима, али и себи. Наиме, свако давање уједно је и контрола здравственог стања даваоца, тако да бих препоручила посебно младима, да се одазову на прву наредну акцију давања крви, која ће бити организована. Помоћ ће сигурно пружити неком, када дају крв, а уједно обавиће и контролу свог здравља. Дакле, дајући крв – помажете себи и другима – рекла је на крају Јулка.
У оквиру обележавања Недеље Црвеног крста, у среду 11. маја када се иначе обележава Национални дан добровољних давалаца крви, биће целодневна акција добровољног давања крви у просторијама Црвеног крста од 08 до 12 и од 14 до 18 часова.
