Некада, не много давно, јесен је била период године када су регрути праћени у војску, време када су се правиле свадбе и када се сакупљала летина, али и време када се пекла ракија… Од свега овога, на жалост, данас је остало тек понешто.
Регрути се више не прате на служење војске, свадби је некако све мање, а убирање летине услед механизације која је присутна на пољима, постало је готово неприметно. На сву срећу, због све већег броја подигнутих воћњака у нашем окружењу, и не само
због тога, ракија се ипак пече.
Ова врста пића, може се направити од различитих врста воћа, јабуке, крушке, шљиве, дуње… И не, само воћа. Занимљиво је да ракију, по популарности и броју оних који је
конзумирају, још увек није угрозило ни пиво, као ни бројна обојена пића. Она је имала, има, и сигурно ће имати бројне потрошаче, а многи од њих је не би мењали ни за једно друго пиће, па чак ни за оно најскупоценије!?
Код угледног бачкопаланачког домаћина Живка Којића Бате, крајем протекле и почетком ове недеље „весела машина“ радила је пуном паром. Много труда, воље, знања и љубави уложено је овај домаћин и његова нежнија половина Светлана, како би, ако Бог да, за кратко време напунили своје плетенке, флаше и другу амбалажу овим пићем. Биће за породицу, али ће и претећи, за продају, за даривање. Уосталом, ракија је од давнина имала своје потрошаче, и сигурно ће их имати и у будуће. Живели!
