У оквиру градива историје на тему „Грађански рат на простору бивше Југославије“, наставници ће као помоћно средство ђацима осмог разреда и средњошколцима моћи да прикажу и филм „Олуја“.
Стручни тим Завода за унапређивање образовања и васпитања одгледао је филм „Олуја“ на молбу продуцентске куће „Omega production“ и проценио да су његове карактеристике од значаја за образовање и васпитање ученика основних и средњих школа у Србији, пише Данас.
У документу Завода, прослеђеном Министарству просвете, у који је Данас имао увид, стоји да се продуцентска кућа „Omega production“ из Београда обратила Министарству просвете са молбом за мишљење и одобрење за организовање пројекција играног филма „Олуја“ редитеља Милоша Радуновића, ученицима виших разреда основне школе, као и ученицима средњих школа у нашој земљи.
„Стручни тим Завода за унапређивање образовања и васпитања одгледао је с пажњом цео филм и проценио његове карактеристике од значаја за образовање и васпитање ученика основних и средњих школа. Филм, чије је трајање 156 минута, за тему има трагичну судбину српског становништва протераног 1995. године током хрватске војне акције, назване ‘Олуја’, са простора Далмације, Лике, Баније, Кордуна, на којем је вековима живело“, стоји у документу и додаје се да „у српској кинематографији до сада није било много дела посвећених историјским збивањима времена распада из Југословенске државе и утолико играни филм ‘Олуја’ има посебан значај“.
У документу даље стоји:
„У њему се о ратним страхотама и искушењима говори из визуре обичних, малих људи, који настоје да заштите и од страдања сачувају, пре свега, своје породице и завичај за који су нераскидиво везани и који је важан део њиховог идентитета. Аутори приповедају филмску причу која је дубоко хумана, емотивна и буди родољубива осећања. Одликује је и реалистичност, убедљивост и одсуство патетике приказивању догађаја, као и одлична глума главних протагониста.“
Због поменутих карактеристика филма Завод сматра да је он погодан за ученике завршног разреда основне школе, као и за ученике средњих школа, с тим да се, како се наводи, у складу са узрастом, подразумевају различите припреме и активности пре и после гледања филма.
„С обзиром на то да се ради о остварењу деликатног садржаја и вишеслојних порука, неопходно је припремити ученике за пројекцију, а затим обезбедити да се са њима разговара о томе како су доживели и схватили филм, које су емоције осетили, која им се питања намећу и сл. Припрема за гледање је потребна јер, за разлику од документарног филма, играни филм, као уметничко дело, не нуди шири контекст одређеног трагичног догађаја, што је неопходно за потпуно разумевање историјских околности, већ се у први план стављају судбине појединих људи и њихова патња“, написали су из Завода за унапређивање образовања и васпитања.
Како су истакли у документу, „ученике, поред тога, треба припремити и на неке непријатне сцене, као што су страдање детета од нагазне мине, вађење мртвих људи из земље или спаљивање живог човека“.
„Треба очекивати и да постоје разлике међу ученицима у погледу познавања ове тематике. Међу њима биће оних који о теми врло мало знају, али и оних који потичу из породица које су прошле кроз све оно што се у филму описује. Ни добра припрема за гледање филма, међутим, као ни само гледање филма без разговора након пројекције, неће обезбедити жељени ефекат. Наставници треба да посвете посебну пажњу размени утисака, каналисању јаких емоција код неких ученика, неадекватном реаговању неких од њих (одсуство емпатије, подругивање…) и разговору о феномену страдања људи у ратним условима“, стоји у документу.
Истакнуто је и да „дискусија са ученицима може се водити на два нивоа: на првом, који се односи на конкретан догађај страдања Срба у Хрватској и на другом, универзалнијем, о угрожавању дечијих и људских права у ратним условима, о правди, освети, злу које се лако шири а тешко зауставља“.
Разговор, истичу, треба закључити указивањем на значај неговања културе сећања.
