Судећи по пијачним тезгама понуда поврћа, младог кромпира, парадајза, краставаца, тиквица, сваким даном је све богатија. Цене се разликују од града до града и великих трговинских маркета који имају разноврсну понуду, а често и акцијске цене, пише Агроклуб.
Како је рекао доцент на новосадском Пољопривредном факултету др Борис Адамовић, повртари имају пуне руке посла, почело је вађење шаргарепе из ранопролећне сетве, завршавају се послови на расађивању целера. По речима саговорника, першун и паштрнак су у фази интензивног пораста, а с обзиром да се земљиште просушило, ради се и међуредна култивација.
Црни лук из зимске производње је повађен, а на парцелама где је обављена пролећна садња врши се наводњавање и примењују се мере неге. Јесењи бели лук се вади ових дана, док ће пролећни доспети за две до три недеље.
„Парадајз и паприка на отвореном су у фази интензивног пораста, паприка је окопана, наводњава се и врши се заштита од бактериозе, а у јеку је берба корнишона, жетва грашка као и вађење младог кромпира“, рекао је саговорник Агроклуба, додајући да се примењују мере неге – расад купусњача.
Ових дана прва берба корнишона
Повртар Андрија Бељичка из Силбаша, села у бачкопаланачкој општини, данас је започео бербу корнишона, једне од важних повртарских култура без које зимница не може ни да се замисли. Како је рекао, има уговорену производњу са откупљивачем и тачно након 45 дана од сетве бере прве плодове који су одличног квалитета. Практикује узгој на шпалиру што је карактеристично за производњу на мањим површинама.
„Засновао сам производњу корнишона на шпалиру дугом 1.000 метара. Применио сам сву неопходну агротехнику и могу рећи да без тога нема добре производње“ рекао је саговорник и потврдио да су улагања велика, напомињујући да је семе веома скупо.
„Паковање од 1.000 семенки кошта око 5.000 динара, а мени је било потребно шест таквих паковања. Треба додати и послове око спремања земљиста, банкова, постављања фолије, система кап по кап, бушења рупа, стављања стубова, мреже и на крају жице и затезање, све то има свој поступак који треба финансирати“, каже саговорник Агроклуба.
Бељичка напомиње да ништа не препушта случају, поготову хемијске третмане и заштиту од инсеката и болести с обзиром да корнишони са његове парцеле одлазе у извоз у иностранство. Такође води рачуна да свакодневно бере како би корнишони били првокласни, с обзиром да брзо расту. Каже, ради се пуно али је исплата једном недељно и то му је први новац у години који му пуно значи.
Улагања у производњу дижу цену лука
И повртар Владимир Кочонда из Селенче ових дана продаје црни лук из јесење сетве. Како каже, засновао је производњу на мањој површини, али је садња била скупа, првенствено минерално ђубриво. Уложио је пуно рада, а сада лук пакује у вреће од по осам килограма и продаје по цени од 120 динара по килограму на велико, док је у продавницама и пијацама знатно скупљи. Размишља и о повећању површина, али то зависи од новца који ће имати јер важи правило – веће површине, више новца за производњу.
Када је у питању црни лук посејан јесенас стручњаци кажу да ће га због честих и обилних киша бити мање него ранијих година, али се повртари надају да ће успети да покрију високе трошкове производње, а потрошачи ће морати скупље да га плаћају, минимум 160 динара. Прошле године плаћали смо га по дупло нижим ценама, а сада је због високих улагања ситуација другачија
Репроматеријал је у повртарској производњи био скупљи, честе и обилне кише допринеле су појави болести што је захтевало заштитна средства што је и увећало трошкове производње и што ће се свакако одразити на цену поврћа.
