Досадашња пракса је показала да жене у сеоским срединама уколико нису запослене, а самим тим немају плату нити радни стаж, саме организују свој посао у оквиру регистрованог газдинства како би зарадиле новац, пише Агроклуб.
Имају идеје и што је најважније жељу, тако да ћемо често видети како за продају припремају зимницу, беру лековито биље, праве сиреве, или се баве ручним радом. Ипак, често им је потребна помоћ институција или подршка других жена како би лакше пласирале своје производе.
Управо је то постигнуто пројектом под називом „Произведено у Срему – бизнис по мери човека“ који је осмислила ЛАГ Фрушка гора – Дунав у сарадњи са бачкопаланачком општином.
„Пројекат је осмишљен како би кренула производња и како би се укључиле жене из сеоских средина, а уједно би се користио репроматеријал са овог терена“, рекао нам је координатор пројекта Зоран Јовичин.
Пекмез од кајсија спреман за продају
Тако су три жене из Визића Софија Козић, Ружа Кузмић и Катарина Маринковић припремале пекмез од 220 килограма кајсија које су набављене у Обровцу од ПГ Марковић, а судећи по њиховом расположењу ово је само почетак посла за који се сви учесници надају да ће бити успешан.
Ово је била идеја да жене раде оно што најбоље знају да се њихов посао популарише, а да са друге стране купци добију врхунске производе из домаће кухиње. Управо такве производе већ годинама припрема Софија, а њено знање и искуство свакако ће допринети успешности овог пројекта.
Популаризација здраве домаће хране
Како нам је рекла прикључила се пројекту како би допринела популаризацији домаћих производа и здраве хране и једноставно повратку природи где се и налазе многе биљке и сировине које се могу добро искористити.
„Годинама уназад бавим се брањем шумских плодова, купина, дрењина, јагода, у шуми далеко од пута и њива. Правим сокове, џемове, слатко, ликере, а ових дана припремале смо пекмез од кајсија кувајући га на шпорету на дрва“ рекла је Козићева и додала да је заједно са Ружом и Катарином добро опрала кајсије, као и да су један део млеле да би се одвојила љуска, а други одмах кувале.
„На 10 килограма кајсија ставиле смо три килогрма шећера, кували смо око два сата“ рекла је Козићева напомињујући да дужина кувања зависи од јачине ватре у шпорету, величине шерпе и саме количине која се кува.
Прекмез мора да се меша како не би загорео, а она никад не практикује да ставља конзерванс с обзиром да овај пекмез као и сву зимницу обавезно пастеризује. Тегле морају бити добро опране и осушене, а поклопци се такође стављају у рерну да се добро осуше. Пекмез разливен у тегле Софија ставља у рерну на 170 степени, а када се ухвати корица затвара их, ређа у гајбе и добро покрије како би се наставио процес пастеризације наредна два дана.
Овако припремљем пекмез у тамној просторији може дуго да стоји, а када се отвори потребно га је држати у фрижидеру, јер нема конзерванса.
Њена зимница брзо нађе купце
Ових дана Софија бере и шумске купине, иако их је тешко брати, јер су ситне, а и жбун је бодљикав, за два до три сата набере око 10-ак килограма. Од њих припрема џем, сокове, ликере и пошто су слатке, не ставља пуно шећера или по жељи купаца, не користи га уопште.
”Сваке године припремам све више зимнице, јер купци у Београду, Новом Саду, Кули, Сомбору знају да препознају и цене квалитет мојих производа. Већ сам припремила више од 100 литара ликера, имам осам врста, а 30 литара сока од кајсије већ чека купце“ каже саговорница Агроклуба и напомиње да то припрема на старински начин, сокове обавезно прокува.
На пет килограма добро изгњечених кајсија дода мало воде да огрезну, затим кува, цеди, како у соку не би било талога. Додаје само један килограм шећера, мало лимунтуса и врели сок сипа у флаше које добро покрије да се тако пастеризује.
„Ускоро ћу припремати зимницу од зрелих бобица зове са ђумбиром и медом – без шећера, а онда све по реду, шљиве, брескве, крушке, убраћу шипак и наравно кувати ајвар” каже Козићева.
