Упркос растућој инфлацији и геополитичким околностима које угрожавају ланце снабдевања, утичу на цене и несташицу материјала, укупан обим новчаних средстава на тржишту непокретности у Србији у првом полугодишту 2022. године износио је 3,6 милијарди евра, што представља повећање од 25 одсто у односу на исти период претходне године.
Ипак, евидентно је да огроман раст не представља реалну потребу становништва, већ страх од пада вредности новца, оцењује у разговору за Бизнис.рс председник Грађевинске коморе Србије Стојан Чолаков.
„Евро реално пада и сви они који поседују одређену имовину у новцу покушавају да је пребаце у некретнину јер сматрају да ће то одржати њену вредност, и то је суштина актуелне ситуације на тржишту. Страх од пада вредности евра и да сутра неће моћи исту ствар да купе за новац који поседују утиче на људе да купују некретнине“, истиче наш саговорник.
Ниво потражње ипак и даље висок
Иако је донекле дошло до стабилизације на тржишту некретнина, Чолаков сматра да неће доћи до пада цена, што потврђује и сама потражња. Ипак, он каже да и сада има проблема са снабдевањем и несташицом одређених материјала, али да је страх од инфлације већи, па је и потреба за куповином једноставно већа, што је објективно и очекивано.
„Питање стабилизације цена везано је за многе ствари које учествују у њеном формирању. Први и основни елемент је локација, а онда се сви остали параметри везују за то. Тренутно мислим да су се финалне, продајне цене станова донекле стабилизовале у односу на пролећни део године и почетак украјинске кризе, када су цене основних грађевинских материјала почеле да скачу без контроле. Тај период је био најтежи и изазвао је највећи страх како код инвеститора, тако и код извођача грађевинских радова“, оцењује председник Грађевинске коморе Србије.
Он објашњава да је наше тржиште специфично и да када једном цене оду „горе“ тешко се враћају на нижи ниво. До пада би, према његовом мишљењу, могло да дође једино уколико би дошло до смиривања кризе у Украјини, ако би на тржишту дошло до веће понуде и када би се стабилизовале светске валуте, што је реално врло тешко замислити.
„Када посматрамо улазне параметре основних грађевинских материјала и оних који се купују на тржишту – од паркета до плочица, евидентно је да се оне не смањују и да се учесници на тржишту боре да те цене порасту. Да ли су оне реалне? Очигледно да нису, али је страх при формирању цена већи. Једино већа тржишна конкуренција може довести до снижења. Када говоримо о екстра локацијама првог реда ту нема шансе да дође до пада цена“, наводи Чолаков.
Страх инвеститора полако се стишава
Како показује најновији извештај Републичког геодетског завода (РГЗ), промет грађевинског земљишта на нивоу Србије у првом полугодишту 2022. године мањи је за осам одсто у односу на исти период прошле године. На питање шта говори овај податак и да ли је то сигнал да се експанзија градње смирује, Стојан Чолаков каже да главни утицај на промет земљишта има украјинска криза, која код инвеститора великих инвестиционих подухвата изазива страх.
„Промет земљишта је само груби почетак који захтева огромна улагања. Са друге стране, ово се односи на период до јуна, а то је практично криза која сада ‘пада’ са насловних страна, тако да не мислим да је назнака неке стагнације, већ само тренутни пад и да ће у неком наредном периоду доћи до поравнања“, оцењује наш саговорник.
Председник Грађевинске коморе Србије напомиње да куповина и развој локације захтевају огромне иницијалне трошкове да би се на крају дошло до производа – стана и његове продаје. Тај период је мало дужи и некада је неопходно три-четири године како би се одређена локација поставила у статус почетка изградње, док се купац потенцијалног стана тиме не бави.
Коментаришући основне цене грађевинских материјала који су кључни за грубе радове, попут цемента или арматура, Чолаков истиче да су се оне донекле смириле, али да је тржиште турбулентно па је тешко дати прецизне прогнозе.
„Међутим, чим цена нафте варира, а она је кључни енергент за производњу тих материјала, онда и њихове цене расту, мада се тај тренд донекле смирио у односу на оне стравичне пробоје пролетос. То су базични грађевински материјали, али они остали, занатског типа, варирају у зависности од места куповине. Страни произвођачи, посебно код производа за уградњу у екстра становима, боре се за тржишта“, додаје он.
