Око 150.000 грађана Србије који су узели стамбене кредите у еврима, убудуће ће плаћати од 20 до 80 евра већу рату због усклађивања са еурибором који је готово дошао до рекордних четири одсто.
Како пише Euronews Србија, највећу промену, у смислу повећања износа рате, осетиће грађани који су кредит узели пре неколико година и којима је остало више од 20 година да га отплате, док ће мање промене бити код кредита од 20.000 или 30.000 евра којих је у Србији ипак веома мало.
Да ли ће рате и даље расти?
Професор Београдске банкарске академије Зоран Грубишић каже да Euronews Србија да има и оних кредита везаних за тромесечни еурибор, али да је динамика негде слична. Грубишић је навео да еурибор заиста јесте на неком максималној вредности у последњих 15 година, од економске кризе 2008. године, али и да се треба подсетити да је „ишао“ и до пет одсто.
Професор је рекао да је раст еурибора нешто што је очекивано и да делује доста извесно да ће „пробити“ четири одсто до краја године с обзиром на трендове који се прате. Према његовим речима, у зависности од износа кредита и периода његове отплате, рата може да буде већа 20 или 30 евра и да иде и до 80 евра. Грубишић је навео да ће промену еуробора кроз рату кредита највише осетити они који су узели кредити пре пар година и којима је остало више од 20 година отплате.
„Ту највише реагује и ту је најсензитивнија промена на рати са овом променом каматне стопе од тих 1,2 одсто, што вам је дужи период отплате и што вам је више остало да изађете из кредита, значи преко 20 година и наравно износ, што је већи износ кредита, то се подразумева. Минималне реакције ће бити ако је неко узео 20.000 или 30.000 евра, али мислим да је врло мало таквих таквих случајева. Просечан кредит је око 50.000 или 60.0000 евра, преко 100.000 евра је видљивије, тачно онолико колико сте узели. Ако сте дупло више узели од вашег пријатеља, толико дупло ће вам бити већа рата ако сте у истом тренутку отплате. Та два тренутка су битна – износ и колико дуго вам је остало до краја отплате кредита“, рекао је Грубишић.
Да ли уопште треба размишљати о узимању стамбених кредита?
Еурибор је на крају децембра прошле године био 2,70, у последњих шест месеци његова вредност је порасла за 1,20, тако да је сада 3,90, а Грубишић сматра да су „муниција и оружје“ централних банака, укључујући и Европску централну банку, у борби са инфлацијом истрошени у доброј мери.
„Кад би пројектовали и даље 1,20 одсто, прешли би 5,0. Заиста не могу да замислим да ипак он достигне баш ту максималну рекордну вредност и пређе 5,0 одсто. На то упућује и пролазно време са инфлацијом. Инфлација ипак полако улази у контролу, спушта се на тај њихов циљани ниво на који они хоће да је спусте, јер они воде политику циљане инфлације, таргетирају инфлацију и користе каматну стопу, као и већина централних банака. Исто то и ми радимо и све ово слично важи и за кориснике динарских кеш кредита само што су ту много мање промене, ту су они везани за белибор али слична је реакција наше централне банке, она прати потезе Европске централне банке. Наравно да то посебно примећују они који су у евро кредитима и они који су у дужем периоду отплате у великим износима, а то су стамбени кредити и ту говоримо о овим значајним износима 30, 50 или 100 евра“, рекао је Грубишић.
Оно што, како каже, буду оптимизам јесте да се инфлација доводи под контролу и да се може очекивати благо повећање у смислу да еурибор пређе 4,00 одсто до краја године.
