Балкан добија још један правац снабдевања гасом – јуче је почела изградња терминала за течни природни гас у грчкој луци Александрополису.
Тај пројект је још прошле деценије покренула Европска унија како би балканске земље обезбедиле гас из различитих извора. Уредница „Енергије Балкана“ Јелица Путниковић каже за РТС да је добро што ће балканске земље добити још један правац снабдевања, али да су количине гаса терминала ограничене. Оцењује да ће бити јако тешко да у наредне две године руски гас буде замењен течним гасом. Кометаришући предложени ембарго Европске уније на увоз руске нафте, упозорава да ће он значајно угрозити снабдевање великог броја земаља чланица.
Јелица Путниковић навела је за РТС да је изградња терминала за течни природни гас у грчкој луци Александрополису значајна чак и да нема потенцијалне претње да ће престати испорука руског гаса јер је, како каже, добро имати и више праваца и извора снабдевања.
„Чак и да нема ове ситуације у Украјини, па потенцијалне претње да ће престати испорука руског гаса значајно је због тога јер је добро имати и више праваца и извора снабдевања“, оцењује Путниковићева.
На тај гас рачунају – Грчка, Бугаска сада посебно, јер јој је обустављен доток руског гаса, Србија и Северна Македонија, а јуче је грчки премијер поменуо и доток за Молдавију и Украјину преко Румуније.
Гошћа РТС-а, на питање има ли течног гаса за све, одговара да нема гаса, а ни гасовода.
На питање може ли течни гас (ЛНГ) да замени руски гас и колико ће времена бити потребно одговара да ће то бити јако тешко оствариво у наредне две године.
„Може хипотетички можда у наредних десетак година. У наредне две године то је јако тешко, могу неке количине које су малтене симболичне јер нпр. Немачка нема ЛНГ терминал, у Грчкој се гради. Помињу се још изградње неких других терминала на лукама на ободима Европе, али потребно је да се изграде сами терминали, потребно је да се изграде гасоводи од њих, да се организује превоз гаса и до потрошача у тим земљама, на пример транспорт ка земљама средње Европе“, каже Путниковићева.
С друге стране, додаје, потребно је да има слободних капацитета земаља које продају гас и транспортују га ЛНГ танкерима.
„Џабе терминал негде у Европи ако нема гаса који ће стићи“, истиче гошћа Јутарњег дневника.
Истиче да је ограничење то што нису све земље повезане, немају гасне интерконекторе.
Коментаришући најаве Италије да могу без руске нафте већ 2024. године, наводи да се они налазе у бољој ситуацији јер је та земља целом својом дужином окружена морима, те ће до њих, како каже, лако да стигну неки други танкери са нафтом.
„И у суштини они не зависи од руске нафте која ће копном да долази“, додаје Путниковићева.
А с друге стране, додаје, у Бриселу треба да се реши шта значи оно – колики је проценат руске нафте.
„У суштини нафтом се тргује на светским берзама па трговци миксују те испоруке и мора се на крају направити једна права одлука о томе да ли заиста неће да увозе нафту која има било какве везе са неким извором у Русији“, каже Путниковићева.
Има ли Европа струје и гаса или прете рестрикције наредне зиме
Међународна агенција за енергију од почетка године предлаже све јаче мере штедње енергије. То сада раде и најјаче европске економије. Немачка је позвала грађане на ригорозну рационалну потрошњу.
Гошћа Јутарњег дневника наводи да би рационално трошење требало да буде циљ свих због тренутне ситуације у свету, али и стандарда, трошкова, климатских промена.
„Али мислим да је она најава од 13 степени у становима превише ригорозна“, каже гошћа Јутарњег дневника.
Поручује да је најскупља енергија које нема.
