Током празника трошило се преко мере, сада је време за стезање каиша

Већи број купаца у односу на прошлу годину

Фото: Getty images

Прошле године инфлација у Србији износила је 15,1 посто. На пример, за годину дана огрев је поскупео више од 50 одсто, а млеко, сир и јаја више од 40 процената.


Захваљујући расту цена, многи су принуђени да смање потрошњу. Ипак, због празника који су за нама, неки су трошили преко мере, а сада у радњама влада јануарско затишје, преноси РТС.

Кажу да је јануар најдужи месец у години. Празници су прошли, многи су се опустили и трошили преко мере, а сада су принуђени да стежу каиш.

Трговци кажу да им је празнички промет био већи.

„Током овогодишњих празника забележена је око 10 одсто већа тражња. Имали смо око 4.000 артикала у сваком тренутку на некој врсти акцијског снижења и забележен је шест одсто већи број купаца у односу на годину пре. Када говоримо о појединачним артиклима, највише су тражили воће, поврће, пиће, воду, кафу и традиционално прасеће месо“, каже Милица Поповић Делез Србија.

Изгледа да потрошачима цене представљају највећи проблем.

„Најчешће жалбе потрошача су на раст цена, посебно на раст цена хране. Препорука мене и Покрета за заштиту потрошача је да обрате пажњу на разлике у ценама које постоје, јер су оне веома велике, крећу се и до 30 одсто. Дакле, прикупљањем тих цена потрошачи могу на одређен начин и у одређеној мери да заштите своје економске интересе“, наводи Петар Богосављевић из Покрета за заштиту потрошача.

Као одговор на кризу, приметан је екстреман раст акцијских понуда, а и удео приватних робних марки у Србији је у порасту. Процењује се да варира између 15 и 25 одсто.

„У питању су могућности ванредних озбиљних уштеда, са друге стране и куповине производа који имају задовољавајући квалитет. Конкуренција на страни приватних робних марки све више иде у правцу квалитетних роба, дакле онога што се зове најбоља вредност за новац, што и сиромашним и богатијим слојевима становништва пружа шансу да уштеде“, поручује проф. Зоран Богетић са Економског факултета.

У Европи, конкуренција приватних робних марки је знатно израженија. На појединим тржиштима достиже готово 50 процената.

Постави одговор

Please enter your comment!
Please enter your name here