У продавницама у Србији промет је мањи девет одсто. Продаја је пала и у Словенији и Мађарској и то за око 12 одсто док у Хрватској стагнира.
Француски министар финансија недавно је запретио трговцима хране да ће, уколико не смање цене, држава увести додатне порезе на профит. Код нас се о таквим потезима не размишља. За високе цене трговци плаћају казну кроз смањен промет.
Грађани Србије мање купују и то за девет одсто. Најмање се штеди на храни, док се за друге производе више стеже каиш.
„Јесам, смањила сам куповине, али не знам чега сам се лишила, свега по мало“ или: „Шта је потребно – потребно је“, наводе анкетирани грађани.
Напомињу да се ни раније нису разбацивали, али „сада се не једе бечка, већ пилетина“.
Купци се, оправдано, највише жале због цена хране. Стручњаци кажу да су цене високе у земљама у којима доминирају у потрошачкој корпи а у које спада и Србија као и Мађарска, Словачка или Балтичке земље.
„Много је фактора томе допринело, не само овај геополитички лом који се десио већ и лоша пољопривредна година прошле године, а нажалост и понашање потрошача које је овде присутно које не кажњава управо те продавце и произвођаче који подижу неоправдано цене својих производа,“ каже др Иван Николић са Економског института.
Статистика и званичници кажу да је најгоре прошло и да више нема трошковних притисака на инфлацију, па самим тим ни основа за даљи раст цена. Купци, међу којима језиком аналитичара – влада „погоршање расположења”, не мисле тако.
Геополитички фактор аналитичари виде као тренутно једини ризик, али упозоравају да ће рецесиони притисци потрајати. Последица је да на краћи рок не може да се рачуна на већи привредни раст.
„Реални пад тражње ће неминовно довести до прво успоравања пораста а затим можда и до номиналног, односно пада нивоа цена појединих производа. Ту пре свега мислим опет на неке пољопривредне производе“, напоменуо је Николић.
Због цена, првенствено су трговци под лупом мада су они крај једног дужег ланца, од произвођача, добављача, дистрибутера и транспортних компанија.
